„Дневник“ добио из Народне банке Србије крајњи рок доспећа дуга СФРЈ Париском клубу поверилаца је 2041.година, при чему се годишња отплата главнице од ове па до 2024. за Србију креће између 68 и 177 милиона евра годишње, а износ главнице која ће се плаћати годишње у периоду од 2025.до 2014. креће се између 12 и 30 милиона евра.
Но, то није све што је Србија „ наследила“ од СФРЈ: подаци НБС кажу да крајњи рок доспећа дуга према Лондонском клубу поверилаца је 2024, а годишње ће се отплаћивати главница у износу од 37 милиона долара, док је крајњи рок доспећа дуга према Светској банци 2031, а годишње се отплаћује главница од 54,56 милиона евра. Последња рата дуга према Европској унији доспева ове године и износи 44,77 милиона динара.
То је оно што нас чека, али већ ове године, рекли су нам у НБС, Србија на име дуга СФРЈ треба да страним кредиторима уплати 276,94 милиона евра. Од тог износа Париском клубу поверилаца треба платити 103,64 милиона, Лондонском клубу поверилаца 53,82 милиона, Светској банци 74,71 милион и ЕУ 44,77 милиона евра. Србија све је све своје обавезе и дуговања наслеђене од СФРЈ редовно сервисирала преко Народне банке Србије и ту застоја нема. Тих 276,94 милиона евра за економски стабилне државе не би представљао велики проблем и терет, али за Србију која је тек ушла у финансијску консолидацију то је износ који је мало већи од уштеда које су постигнуте умањењем пензија од новембра 2014.године, односно од непопуларних мера које је држава увела да би стала на ноге и обезбедила редовну исплату принадлежности најстаријима. Другим речима, све оно што је са умањењем пензија уштеђено отиће ће ове године на враћање старих наслеђених дугова.
У НБС истичу да је Србија од СФРЈ наследила јавни дуг у износу од око 8,8 милијарди евра, рачунато према курсу на дан 31.12.2015.године. Од укупног јавног дуга који је након сукцесије СФРЈ наследила Србија дуг према Париском клубу поверилаца износио је 4,1 милијарду, Лондонском клубу поверилаца 2,5 милијарди, Светској банци 1,8 милијарди и Европској унији 223 милиона евра. Из НБС напомињу да обавезе према овим страним кредиторима од маја 1992. до априла 2002.године, односно у периоду примене међународних економских санкција, па до доспећа прве рате дуга по новим регулисаним обавезама, нису отплаћиване. Од 2001. до 2005. Србија је закључила са кредиторима Париског и Лондонског клуба и Светском банком споразуме о регулисању припадајућег дела обавеза бивше СФРЈ, док је за обавезе према Европској инвестиционој банци потписала споразум са ЕУ. Од тада редовно измирује дуговања наслеђена од бивше СФРЈ.
Директор Управе за јавни дуг Србије Бранко Дрчелић каже за „Дневник“ да су дугови које је имала СФРЈ подељени између бивших република, а сада самосталних држава, према учешћу БДП појединих република 1989. године. Добрим делом то је, по Дрчелићевим речима, и одразило износе, које су поједине фирме током 70-их и 80-их година 20.века узимале од страних банака, а које је СФРЈ преузела у јавни дуг након 1983.
Према доступним подацима, бивша Југославија је у тренутку распада дуговала око 16 милијарди долара.То се крајем 80-их и почетком 90-их сматрао огромним јавним дугом, те тако већ 1990. ондашњи савезни премијер Анте Марковић није могао да за СФРЈ добије нове кредите, јер су страни повериоци, попут ММФ-а и Светске банке, процењивали да је Југославија презадужена. Распадом СФРЈ извршена је расподела дуга екс Југославије, па је тако ондашњој СРЈ (коју су чиниле Србија и Црна Гора) припало 36,5 одсто, Хрватској 29,5 одсто, Словенији 16,4 одсто, БиХ 13,2 и Македонији 5,4 одсто.
Према објашњењу економисте Млађена Ковачевића дуг СФРЈ до 1978. био је, заправо, скроман, али је после тога почео да расте све до 1983, од када је кредита и за ондашњу државу било све мање.
– За време Слободана Милошевића земља се задужила свега 400 милиона евра. Тада је кредите било могуће добити само од Кине и Кувајта, а веће задужење су онемогућиле санкције. Нису отплаћиване многе спољне обавезе, али председници влада у време Милошевића нису ни имали много прилика да узму кредите из иностранства – оценио је Ковачевић.
За време док Србија , због међународних санкција није могла чак и да је хтела, а било је таквих потреба, да се задужује бивше југословенске републике су са стицањем независности почеле да поред наслеђених дугова узимају нове кредите. Економисти процењују да данас дуг СФРЈ изгледа „смешно“ мали у односу на јавне дугове које имају шест држава настале од једне заједничке земље.
Процењују да су данас наследнице СФРЈ десет и више пута задуженије од некада велике државе, напомињујући да су неке успеле чак и да „испеглају“ нека ранија дуговања односно да им она буду отписана, али да им ни то није помогло да умање јавни дуг. Напротив, јавни дуг у свим бившим југословенским републикама из годину у годину је све већи , али оне ипак, за разлику од времена СФРЈ и владавине Анте Марковића, успевају да добију нове кредите и стране финансијске организације их не сматрају презадуженим. За разлику од финансијских организација, економисти су сложни у оцени да су све бивше југословенске републике данас презадужене и да је само питање када ће неке од њих доживети судбину Грчке.
Љубинка Малешевић
У дебелом смо минусу
Јавни дуг Србије на крају 2015.године износио је 24,8 милијарди евра, што је 75,5 одсто бруто домаћег производа, објавило је Министарство финансија. У поређењу са претходном, 2014, јавни дуг је повећан за око две милијарде евра. Наиме, на крају 2014. јавни дуг Србије износио је 22,76 милијарди евра, односно 70,4 одсто БДП-а, док је на крају 2013. био 20,14 милијарди евра, са учешћем од 59,6 одсто у БДП-у. Најнижи износ јавног дуга у послењих деценију и по , био је 2008. када је износио 8,78 милијарди евра или 28,3 одсто БДП. Иначе, Законом о буyетском систему учешће јавног дуга у БДП-у ограничено је на 45 одсто.
Стигле паре из Париза
Тек јануара 2014. Трговачки суд у Паризу одмрзао је новац бивше Народне банке Југославије, који се налазио у француској банци Кредит лионес у укупном износу од 24,5 милиона евра. Новац је замрзнут деведесетих година прошлог века, кад још није било познато које су државе наследнице Југославије. Критеријум за поделу новца дефинисан је Споразумом о питањима сукцесије између земаља сукцесора бивше СФРЈ, као и споразумом између Србије и Црне Горе о регулисању финансијских права и обавеза. Расподелом новца Србији је припало 11 милиона евра. Иначе, француска банка није желела да допусти располагање новцем без судске одлуке, а формални поступак пред Трговачким судом у Паризу покренула је Народна банка Србије 2013.
