Швајцарска Влада, односно њихова канцеларија у Београду осмислила је пројекат “Реформа пореза на имовину”. Општине које су биле заинтересоване да побољшају постојећу базу података јавиле су се на конкурс. Изабрано је укупно 33, а из Војводине их је 11: Пећинци, Бачка Паланка, Сремска Митровица, Сомбор, Темерин, Апатин, Тител, Кула, Оyаци, Србобран и Бач. Пописивачи у већини њих већ раде на терену. Укупно пет општина које највише повећају наплату пореза на имовину, а без да повећавају стопу, чека лепа награда јер ће поделити чак милион франака. Новац ће моћи да потроше на побољшање инфраструктуре али одлука о томе није остваљена општинским челницима јер ће у процес одлучивања морати да се укључе и грађани.
Шеф пројекта “Реформа пореза на имовину” Александар Грунауер каже да на 5.000 становника долази један пописивач мада су неке општине добиле и више људи.
„Ишло се на то да број пописивача буде паран да би по двоје могло да обилази домаћинства. Пописивачи су људи из тих општина односно ту живе, а услов је био да су пријављени код Националне службе за запошљавање и да имају завршену најмање средњу школу!“, каже Грунауер.
Он објашњава да је циљ пројекта да се ажурира база података о некретнинама, односно да се све што је видљиво на улици уведе и у пореску евиденцију те да се на све то плати порез. О томе да је за то већ одавно прошло и пет до дванаест говори и податак да је рецимо општина Кула задњи пут попис имовине радила 1992. године. Зато се само ту могу очекивати промене и то знатне.
Слика из решења које порезници шаљу власницима некретнина често се разликује од онога што се може видети на терену. Пописивачи на терену често уместо старих кућа које воде порезници у бази података затичу нове виле, гараже па и базене. Њихова вредност по којој се одређује порез много се разликује постојеће од пореске слике јер ове промене власници односно порески обвезници углавном “забораве” да пријаве.
За порез четири милиона евра
Швајцарска канцеларија у Београду већ годинама помаже Србији. За разне врсте помоћи и убрзавање реформи намењено је 95 милиона евра. Како објашњава директорка канцеларије Урсула Лојбли само за пројекат везан за реофрму пореза на имовину је обезбеђено четири милиона евра.
„Грађани треба да буду равноправни код плаћања пореза“, каже финансијски стручњак и професор на Економском факултету у Београду др Милојко Арсић.
„Зашто би неко за имовину веће вредности плаћао мањи, а неко већи порез. Поред тога општине ће остварити већи приход на што по закону и свим другим прописима имају право.“
Једна од општина која је ушла у програм је и Апатин. Они кажу да су у пројекат ушли не само да би ажурирали базу података већ и да би успоставили савремени порески систем на локалном нивоу.
Општина која се и пре бавила ажурирањем података је Сремска Митровица. О томе зашто су се одлучили да уђу у пројекат начелник градске управе за буyет и локални економски развој Душко Шарошковић каже да је то врло драгоцено за локалну самоуправу.
„Ми смо захваљујући томе повећали за осам година број обвезника са 15.000 на 37.000 углавном у градској средини. Увек може боље зато ћемо овај нови попис добрим делом усмерити на села где има бројних проблема. Нису ажурно вођени оставински поступци имамо кућа где годинама није плаћан порез. Стари власници су умрли, нових нема званично па пореске обавезе не могу да се наплате ни принудним путем. Нови попис ће помоћи да и ту почне сређивање базе података.“
Након пројекта Реформа пореза на имовину очекује се повећање наплате од 10 до 15 одсто. Ипак како кажу у пореској администрацији ове сремске општине највећа корист биће прецизни подаци који ће пореској администрацији омогућити да у будућности ради квалитетније и екфикасније..
Било како било сви који поседују некретнине и плаћају порез на имовину треба да се присете да наплата друге рате пада 15. маја. Било да су већ добили решења за текућу годину или плаћају аконтативно обавезу би морали да измире.
Душанка Вујошевић
