То доста помаже, али не решава један од кључних проблема – почетни капитал. Конкурса за стрт-апове има, али не много. Кредит код банака није лако добити јер све оне траже да клијент има уредну кредитну историју у претходне две године. Почетници то немају, често нису ни власници одговарајуће некретнине на коју се може ставити хипотека за обезбеђење кредита. До новца потребног за почетак који обећава могу доћи преко платформе „Инвестирајте у идеје”, која је недавно почела да ради код нас. Њихов циљ је да повежу оне који имају идеје, знање и искуство с партнерима који имају новац и траже одговарајућу бизнис-идеју те да заједно започну посао.
Тај начин улагања није алтернатива кредиту већ представља поделу ризика и добити у заједничком подухвату. Како то функционише, показује једна од понуда с платформе. Друштванце од 15 познаника сакупило је 350.000 евра и тражи партнера за подизање воћњака. Очекивана просечна зарада је 100.000 евра. Такав начин финансирања у развијеним земљама функционише већ годинама. Они који се појаве с парама постају сувласници компаније која се оснива. Када се будући пословни партнери нађу преко платформе, прво разговарају о будућем бизнис-подухвату. Уколико нађу заједнички језик и одлуче да покрену посао, потписују уговор. Тај папир се затим оверава код Агенције за привредне регистре и формира се заједничко предузеће или радња. Тако се обезбеђује партнерство, сувлансиштво, али и радно место у заједничкој компанији.
Оснивач платформе Небојша Кујовић каже да је то један од начина да се људи охрабре да се укључе у покретање бизниса. Људи сами, чак и кад имају новац, нису спремни да уђу у посао. Немају искуства, а често ни идеје, а ако се повежу с другима који желе да постану бизнисмени, могу заједнички наћи и добру идеју и део позитивног пословног амбијента створити сами. На укључивање у реализацију нових бизнис-идеја на платформу за инвестирање не треба да се јаве само заинтересовани улагачи који би да пласирају неколико десетина хиљада евра. Они који су спремни да уложе мање суме такође могу наћи партнере. Поједине групе могу заједнички уложити у нову фабрику или плантажу, а неколико људи може заједнички отворити занатску радњу или почети сличан мањи бизнис.
Још без донација
Поменути начини улагања, односно склапања финансијске конструкције, у свету су већ одавно познати. Међутим, сем повезивања оних који знају с онима који имају, ту је и још једна категорија – донације. Појединци део новца поклањају за претварање добре идеје у праксу и тако помажу људима којима је то потребно и желе да зараде да започну посао и стану на своје ноге. Код нас за сада неће бити донатора, али организатори не искључују да убудуће заживи и тај вид сарадње.
Камате на штедњу у Србији су на никад нижем нивоу. Девизна штедња у Србији је прешла девет милијарди евра. Новца за улагање у бизнис има. Међутим, они који би могли да одвоје неколико хиљада или неколико стотина евра за такав аранжман још су неповерљиви. Тек када неколико подухвата у таквим аранжманима успе, и интересовање ће бити веће.
Д. Вујошевић
