Највећи удео у укупним приходима остварен је, као и претходних година, од пружања услуге мобилне телефоније, и он чини 58,5 процената укупних прихода (111,85 милијарди динара).
Како се наводи у саопштењу РАТЕЛ-а, у бруто домаћем производу Србије приходи од електронских комуникација су у 2017. години имали удео од 4,3 одсто.
Порасле су, наводи се, и укупне инвестиције у сектору електронских комуникација. У 2017. години су износиле 32,8 милијарде динара, што је за 1,6 проценат више него претходне године.
Највеће инвестиције биле су у мобилну телефонију (13,5 милијарди динара) и у фиксну мрежу (осам милијарди), што чини 65,58 процената укупних инвестиција у 2017. години.
Иако се бележи мањи пад, број корисника мобилне мреже и даље превазилази укупан број становника. На 100 становника, уместо 128 корисника мобилне телефоније, колико их је било у 2016, сада долази 122.
Истраживања показују да се у 2017. разговарало више него раније, али и слало мање порука путем мобилног телефона. У просеку је сваки корисник преко мобилног телефона дневно разговарао око четири минута и 58 секунди и послао 2,2 поруке.
За разлику од мобилне телефоније, фиксна телефонија бележи пад броја претплатника, тако да сада имамо у просеку једног претплатника на једно домаћинство.
Настављен је тренд раста броја претплатника фиксног широкопојасног приступа интернету – два одсто више у односу на 2016. годину, па тако на 100 домаћинстава сада долази 60 интернет претплатника.
Када су поштанске услуге у питању, тренд смањења њиховог обима, који је био присутан у Србији четири године заредом, промењен је у 2017. години растом броја поштанских услуга од четири одсто. Иако је универзална поштанска услуга, с више од 90,4 процента, најдоминантија у укупном обиму обављених поштанских услуга, она остварује мањи приход од комерцијалних услуга. Конкретно, приход од универзалне поштанске услуге је порастао 3,4 одсто, док приход од комерцијалних услуга континуирано расте те је тренутна стопа раста изнад 11 одсто.
Глобална мрежа највише је била коришћена за читање онлајн новина и часописа, тражења информација о роби и услугама, као и за учешће на друштвеним мрежама као што су Фејсбук и Твитер.
Све већа употреба мобилних телефона у сврхе широкопојасног приступа интернету резултирала је и константним порастом броја корисника услуге мобилног интернета.
Обим саобраћаја се удвостручио у односу на претходну годину па је у 2017. години износио је око 97 милиона гигабајта на годишњем нивоу.
И број претплатника услуге дистрибуције медијских садржаја повећао се 2,4 одсто у односу на претходну годину, највише захваљујући порасту претплатника услуга кабловско-дистрибутивних система (КДС). У прошлој години, на 100 домаћинстава смо имали 68 претплатника дистрибуције медијских садржаја, кажу у РАТЕЛ-у.
Током 2017. године проценат приговора корисника на квалитет електронских комуникационих услуга је у просеку био мањи од шест процената за све врсте услуга. Највећи проценат приговора био је на квалитет услуге широкопојасног приступа интернету, због чега је РАТЕЛ омогућио мерење квалитета те услуге путем апликације „РАТЕЛ НетТест”.
Та функционалност, додају, омогућава свим корисницима компаративну анализу оператора интернет услуга у зависности од локације или типа приступа интернету.
Д. У.
