То је најтеже питање и оно је већ дуго на дневном реду. Плате и пензије врло пажљиво анализирамо и скоро недељу дана смо са ММФ-ом провели рачунајући и близу смо утврђивања параметара и простора, како у овој години за можда једнократне исплате, тако и у 2018. години, рекао је Вујовић одговарајући на питања новинара.
Министар финансија је казао да влада жели да остане у одрживим оквирима.
Близу смо решења и са колегама из ММФ смо прошли све цифре и очекуемо да ћемо током састанка у Вашингтону на маргинама годишње скупштине и сигурно првих дана наставка њихове званичне посете Београду 26. октобра имати конкретна предложена решења, која ће затим бити укључена и у реализацију у овој години и у буџету за наредну годину, навео је Вујовић.
Нагласио је да очекује да ће повећања бити значајна и додао да не може сада да прецизирам ни проценат ни начин расподеле, пошто ће то бити предмет допунских разговора и усаглашавања.
Како је даље казао, у српској привреди нема елемената рецесије, истичући да ће привредни раст наредне године бити између 3,5 и четири одсто.
Коментаришући напредак Србије за 12 места на листи конкурентности Светског економског форума, Вујовић је истакао да смо направили прогрес у многим областима.
"Немамо инфлацију као проблем и маркоекономски показатељи ће бити још бољи. Ове године смо имали планирани приведни раст од три одсто, па смо га сманили на 2,3 одсто после разговора са ММФ, због лоше ситуације у пољопривреди и енергетском сектору услед суше. Ипак, нема елемената рецесије, ово што се чује у медијима. Остајемо на томе да је прогноза за ову годину 2,3 одсто, али то ће бити компензовано у 2018", навео је Вујовић.
Он је нагласио да ћемо у 2018. имати раст између 3,5 и четири одсто, а наредних година да би могли да имамо и раст од пет и шест одсто.
Навео је да Глобални индекс конкурентности мало касни, на пример, у макроекономским показатељима.
Вујовић је истакао да су узети резултати са краја прошле године за учешће јавног дуга у БДП-у који је износио 74,1 одсто, док је сада испод 64 одсто.
"У следећој евалуацији бићемо знатно бољи и очекујем да ћемо напредовати за двадесетак места."
Вујовић је рекао, када је реч о кредитном рејтингу, да је Мудис повећао рејтинг Србији пре око седам месеци, док су остале агенције остале на истом рејтингу за Србију у претходне три године.
Објаснио је да је наша кредитна маржа сада 1,3 одсто, што је четири пута боље него 2014. када је била пет одсто и да Србија премашује по перформансама перцепције кредитних агенције.
Вујовић зато очекује да ће агенције ускоро побољшати кредитни рејтинг Србије.
Он је нагласио и да је Србија у првих осам месеци остварила 84 милијарди динара суфицита, што је за око милијарду евра боље у односу на план који је договорен са ММФ-ом.
"То је зато што смо пројекције радили доста конзервативно", додао је министар.
Он је подсетио да је раније дефицит смањен са 1,7 одсто на 1,1 одсто и додао да је све то остварено мерама на страни прихода и расхода.
Тако су на страни расхода остварене уштеде од између 17 или 18 милијарди динара, напоменуо је Вујовић.
Побољшати планирање и управљање пројеката
БЕОГРАД: Министар финансија Душан Вујовић је изјавио данас да би требало побољшати планирање и управљање пројеката, као и да то Министарсто финансија врши буџетирања на основу предлога сваког министарства.
Вујовић је рекао новинарима да се у реализацији пројеката обично касни због раскорака између жеља, приоритета и реалности.
"Буџетирање се врши на основу конкретних предлога сваког министарства када је реч о инвестицијама. Минситарство грађевинарства, на пример, даје врло конкретне предлоге, пларнирану и очекивану динамику", рекао је Вујовић одговарајући на питања новинара.
Истакао је да, ипак, постоје разлике између онога што се жели "на основу личних, владини и других приоритета да се започене што већи број пројеката".
"Тако постоји раскорак између жеља и очекивања односно спремности да се ти пројекти реализују и ми смо донели уредбу о управљању капиталних пројеката и очекујемо да ћемо са њом побољшати планирање и релизацију пројеката".
Вујовић је рекао да је циљ да се користе стандарди које користе међународне финансијске организације, које су у томе много прецизније.
"Апелујем да имамо добре тимове да се не би каснило, а касни се у једноставним стварима. На пример, имамо средства за експропирјацију односно решавање имовинско правних односа на рачуну Министарства финансија ,али се слабо користе, јер се ти процеси не покрећу на време, а када се ту касни онда касни и све остало", додао је Вујовић.
