Вујовић: Повећање плата и пензија биће значајно, крајем октобра

БЕОГРАД: Министар финансија Душан Вујовић је изјавио да ће повећање плата и пензија бити значајно и да ће крајем октобра бити објављене и конкретне цифре.
Dušan Vujović Foto: Tanjug/video
Фото: Tanjug

То је најтеже питање и оно је већ дуго на дневном реду. Плате и пензије врло пажљиво анализирамо и скоро недељу дана смо са ММФ-ом провели рачунајући и близу смо утврђивања параметара и простора, како у овој години за можда једнократне исплате, тако и у 2018. години, рекао је Вујовић одговарајући на питања новинара.

Министар финансија је казао да влада жели да остане у одрживим оквирима.

Близу смо решења и са колегама из ММФ смо прошли све цифре и очекуемо да ћемо током састанка у Вашингтону на маргинама годишње скупштине и сигурно првих дана наставка њихове званичне посете Београду 26. октобра имати конкретна предложена решења, која ће затим бити укључена и у реализацију у овој години и у буџету за наредну годину, навео је Вујовић.

Нагласио је да очекује да ће повећања бити значајна и додао да не може сада да прецизирам ни проценат ни начин расподеле, пошто ће то бити предмет допунских разговора и усаглашавања.

Како је даље казао, у српској привреди нема елемената рецесије, истичући да ће привредни раст наредне године бити између 3,5 и четири одсто.

Коментаришући напредак Србије за 12 места на листи конкурентности Светског економског форума, Вујовић је истакао да смо направили прогрес у многим областима.

"Немамо инфлацију као проблем и маркоекономски показатељи ће бити још бољи. Ове године смо имали планирани приведни раст од три одсто, па смо га сманили на 2,3 одсто после разговора са ММФ, због лоше ситуације у пољопривреди и енергетском сектору услед суше. Ипак, нема елемената рецесије, ово што се чује у медијима. Остајемо на томе да је прогноза за ову годину 2,3 одсто, али то ће бити компензовано у 2018", навео је Вујовић.

Он је нагласио да ћемо у 2018. имати раст између 3,5 и четири одсто, а наредних година да би могли да имамо и раст од пет и шест одсто.

Навео је да Глобални индекс конкурентности мало касни, на пример, у макроекономским показатељима.

Вујовић је истакао да су узети резултати са краја прошле године за учешће јавног дуга у БДП-у који је износио 74,1 одсто, док је сада испод 64 одсто.

"У следећој евалуацији бићемо знатно бољи и очекујем да ћемо напредовати за двадесетак места."

Вујовић је рекао, када је реч о кредитном рејтингу, да је Мудис повећао рејтинг Србији пре око седам месеци, док су остале агенције остале на истом рејтингу за Србију у претходне три године.

Објаснио је да је наша кредитна маржа сада 1,3 одсто, што је четири пута боље него 2014. када је била пет одсто и да Србија премашује по перформансама перцепције кредитних агенције.

Вујовић зато очекује да ће агенције ускоро побољшати кредитни рејтинг Србије.

Он је нагласио и да је Србија у првих осам месеци остварила 84 милијарди динара суфицита, што је за око милијарду евра боље у односу на план који је договорен са ММФ-ом.

"То је зато што смо пројекције радили доста конзервативно", додао је министар.

Он је подсетио да је раније дефицит смањен са 1,7 одсто на 1,1 одсто и додао да је све то остварено мерама на страни прихода и расхода.

Тако су на страни расхода остварене уштеде од између 17 или 18 милијарди динара, напоменуо је Вујовић.

Побољшати планирање и управљање пројеката

БЕОГРАД: Министар финансија Душан Вујовић је изјавио данас да би требало побољшати планирање и управљање пројеката, као и да то Министарсто финансија врши буџетирања на основу предлога сваког министарства.

Вујовић је рекао новинарима да се у реализацији пројеката обично касни због раскорака између жеља, приоритета и реалности.

"Буџетирање се врши на основу конкретних предлога сваког министарства када је реч о инвестицијама. Минситарство грађевинарства, на пример, даје врло конкретне предлоге, пларнирану и очекивану динамику", рекао је Вујовић одговарајући на питања новинара.

Истакао је да, ипак, постоје разлике између онога што се жели "на основу личних, владини и других приоритета да се започене што већи број пројеката".

"Тако постоји раскорак између жеља и очекивања односно спремности да се ти пројекти реализују и ми смо донели уредбу о управљању капиталних пројеката и очекујемо да ћемо са њом побољшати планирање и релизацију пројеката".

Вујовић је рекао да је циљ да се користе стандарди које користе међународне финансијске организације, које су у томе много прецизније.

"Апелујем да имамо добре тимове да се не би каснило, а касни се у једноставним стварима. На пример, имамо средства за експропирјацију односно решавање имовинско правних односа на рачуну Министарства финансија ,али се слабо користе, јер се ти процеси не покрећу на време, а када се ту касни онда касни и све остало", додао је Вујовић.

Q
27.09.2017 • 13:55
Politika jačanja dinara koja je dala ključni doprinos „obaranju“ koeficijenta zaduženosti je i loša i opasna, bez obzira što je MMF hvali, ili još bolje, pogotovo kada je MMF hvali. Ona je opasna jer jačanje dinara ne počiva na zdravim osnovama. Dinar jača u trenutku kada je privredni rast stagnantan, kada je deficit trgovinskog bilansa povećan za oko 22 procenta u odnosu na prošlu godinu, a deficit tekućeg bilansa čak za 48 procenata. Da li će Srbija upasti u novu finansijsku krizu ne zavisi od odnosa duga i statističkog konstrukta zvanog BDP, već pre svega od stanja tekućeg bilansa, dinamike priliva i odliva deviza, kao i od poverenja deviznih štediša u sistem.

Drugo, podaci o zaduženosti su i plod nepouzdanih projekcija i statističkih nagađanja, pa je besmisleno mesečno obaveštavati javnost o tako proizvoljnim ciframa, ili ih, tobože egzaktno, iskazivati čak na prvoj decimali. Pri tome, ogromnoj većini građana te cifre ne govore apsolutno ništa.
Max
27.09.2017 • 13:56
Poslednje procene realnog rasta srpske ekonomije su sumorne, podaci za prvo polugodište govore da stopa rasta jedva prelazi jedan procenat. Po tome je Srbija, bar za sada, na evropskom dnu. Ako bi i došlo do značajnog ubrzanja rasta u drugoj polovini godine, stopa rasta za 2017. bi mogla biti tek oko tri procenta. Kako onda pomiriti ovako različite cifre (očekivanog) privrednog rasta? Kako u ekonomiji koja trenutno stagnira, gde ne dolazi do velikog pada nominalnog duga, koeficijent zaduženosti tako drastično pada?
RS
27.09.2017 • 13:56
Tajna je u načinu obračuna BDP-a u evrima. Statistika pokušava da pogodi koliko je u jednoj godini proizvedeno i realizovano roba i usluga na teritoriji Srbije, po tržišnim cenama. Taj dinarski zbir (nominalni BDP) deli se prosečnim kursom evra čime se dobija BDP u evrima. Što dinar više jača, to je BDP u evrima veći. Upravo je takvo jačanja dinara i dovelo do apsurdne stope rasta BDP-a u evrima, i posledično, do pada koeficijenta zaduženosti. (I skorašnji pad dolara u odnosu na evro je dodatno pomogao padu koeficijenta zaduženosti budući da je oko 32 procenta javnog duga u dolarima.)
Goxy
27.09.2017 • 13:57
Lošu situaciju može popraviti samo visok privredni rast, a ne statistička i/ili kursna ekvilibristika. Neukusna i agresivna propaganda tu ne može pomoći. Sve je to već viđeno i skupo, preskupo je plaćeno.
EUR/RSD 117.5773
Најновије вести