што обара учешће јавног дуга у БДП-у на око 70 процената. Најбољи економски резултат у новијој економској историји Србије треба до краја године очувати, али најпре треба обезбедити да и на крају овог месеца, у којем су по правилу приходи мањи, буде поновљен, ако не и бољи, него јулски.
У првих седам месеци приходи су били већи 22,8 милијарде динара, а расходи нижи 3,8 одсто од планираних. Порески приходи су износили 54,7 милијарде динара, непорески су били 18,7 милијарди, а већи су пре свега због боље наплате акциза и царина. Да би у августу суфицит могао бити и већи најавио је и мандатар за састав српске владе Александар Вучић, тврдећи да се у овом месецу очекују да републичка каса има суфицит већи од 40 милијарди динара. Томе ће, како је нагласио, допринети и државна предузећа попут „Телекома”, ЕПС-а и ЕМС-а, чије ће уплате у буџет стићи током овог месеца.
Да су његове процене тачне већ је потврдио „Телеком Србија”, који је ових дана у српски буџет уплатио чак 8,9 милијарди динара. ЕПС би током августа у буџет требало да уплати најмање 5,5 милијарди динара, с обзиром на то да је на крају прошле године остварио добит од 11 милијарди динара. Та компанија уплатила је у буџет и додатну милијарду динара по основу измирења обавеза према Париском клубу поверилаца. Укупна добит „Електромрежа Србије” износи око 2,8 милијарде динара, а колико ће тачно од те суме бити уплаћено у буџетску касу, одредиће влада Србије.
Законски рок да јавна предузећа уплате добит у републички буџет истиче 30. новембра, али је део њих одлучио да то учини током овог месеца. Остала републичка јавна предузећа већ су уплатила добит у државну касу, а било је и оних која нису имала шта да уплате јер су пословала с губицима. Свакако је и пословање јавних предузећа током прошле године и у првој половини ове било боље него претходних и мало је оних који су забележили губитке.
Да ће непорески приходи, односно уплате јавних предузећа ове године премашити план, предвидео је и Фискални савет Србије, који је у последњем извештају тврдио да ће ти приходи надмашити план најмање 15 милијарди динара. Но, Фискални савет сматра лошим управо то што јавна предузећа уплаћују у републички буџет огроман новац јер то може за последицу имати њихово претерано финансијско исцрпљивање.
Љ. Малешевић
Боља „крвна слика” јавних предузећа
Финансијска слика јавних предузећа у Србији прошле године знатно је промењена јер су после година гомилања губитака почела да послују с добитком. Објављен је податак да је збирна нето добит 485 јавних предузећа износила 8,3 милијарде динара, али су прошле године направила и минус од 44 милијарде.
