Њему је, такође, изречена и мера обавезног психијатријског лечења и чување у одговарајућој здравственој установи, која ће трајати док постоји потреба за лечењем и чувањем у здравственој установи, а може трајати и дуже од изречене казне, наводи се у првостепеној пресуди, коју је изрекла председник судског већа Ивана Јосифовић.
Окривљеном је продужен и притвор, који му се рачуна од 22. децембра 2019. године, када је лишен слободе и који му је од тада стално продужаван. По јучерашњем решењу судије, притвор ће му трајати до упућивања у Завод за извршење кривичних санкција, а најдуже док не истекне време трајања казне изречене у првостепеној пресуди, наводи се у саопштењу новосадског Вишег суда.
- На јучерашњем главном претресу, саслушана је сведокиња, ћерка оштећених. Она је од суда добила статус посебно осетљивог сведока, па је саслушана у посебној просторији Службе за помоћ и подршку сведоцима и оштећенима у Вишем суду у Новом Саду, употребом техничких средстава за пренос слике и звука. Испитивање се спровело без присуства странака и других учесника у поступку у просторији у којој се сведокиња налазила. У тој просторији је било само лице које је сведочило и Јелена Остојин, запослена у Вишем суду у Новом Саду, која је пружила емоционалну и логистичку помоћ сведокињи приликом сведочења - наводи се у саопштењу.
Стефан Алексовски је осуђен да је у временском периоду од 29. јула 2019. године до 22. децембра те године у Новом Саду и Београду, у стању када је његова способност да схвати значај свога дела и да управља својим поступцима била битно смањена, упорно, против воље оштећене А. Н. и оштећеног Р. Н., обоје из Новог Сада, настојао да са њима успостави контакт.
Према наводима, он их је путем мобилних телефона, употребљавајући СИМ картице различитих оператера, позивао на бројеве мобилних и фиксних телефона које они користе и послао им укупно 288 порука. При томе је, како се додаје, упорно претио нападом на живот, тело и слободу оштећене А. Н. и оштећеног Р. Н., користећи и друге СИМ картице и апликацију „Вибер”, шаљући им претеће, увредљиве и узнемирујуће поруке разне садржине.
Такође је, 1. децембра 2019. године, у намери да себи прибави противправну имовинску корист, претњом да ће применити силу, покушао да принуди А. Н. и Р. Н. да му, на штету своје имовине, предају новчани износ од 20.000 евра, у противвредности 2.358.800,00 динара по продајном курсу Народне банке Србије. И то тако што је, са броја 061... на број 063..., који користи оштећена А. Н., послао поруке следеће садржине: у 17.43 часова: „Кур.. не треба ми више ваша ћерка за све ово шта сте ми урадили и нисте дошли к себи из стана где ће вам се осетити дим. Горећете, кур.. Спалићу и вас и вашег мужа”.
Два минута касније, стигла је следећа порука: „Спаковаћу вас у мртвачке кесе, ако ми не спремите 20.000 еура и да све заборавимо”, а у 17,47 часова: „Доћи ћу ја по њих код вас или мој брат полицајац или Л. А. или С. С. или сви заједно”. Затим је у 17,50 часова стигла је следећа порука: „Очекујте нас у НС, нећу да закопам ратне секире са вама и вашим мужем, нити ми треба ваша ћерка, која ми је све испричала да сте пуни пара”, те у 17,52 часова: „Спремите ми 40 новчаница од 500 евра. Запамтићете ви Стефана Алексовског, који не зна ником да опрости.„ Суд наводи да је Алексовски био свестан свога дела, хтео је његово извршење и био је свестан да је његово дело забрањено.
Д. Николић
Осуђен и за лажно пријављивање отмице девојчице
У пресуди се предочава и да је 21. децембра 2019. године, у 21.22 часова, у стању када је његова способност да схвати значај свога дела и да управља својим поступцима била битно смањена, тј. његови интелектуални потенцијали онемогућавају му да схвати значај одређене радње, са битно смањеном могућношћу предвиђања евентуалних последица које могу настати, пријавио да је одређено лице учинило кривично дело за које се гони по службеној дужности. При том је знао да то лице није учинилац тог кривичног дела и да то дело и није учињено.
Предочава се да је окривљени, налазећи се у Београду, са претплатничке картице за мобилни телефон 067... позвао број 192, који припада дежурној служби у Полицијској управи у Нишу, представивши се именом Р. Н. из Новог Сада. Тада је рекао да је он, заједно са својом супругом, А. Н., убио девојчицу коју тражи ПУ Ниш (при том мислећи на малолетну М. К., за којом је полицијска потрага била у току, будући да је постојао основ за сумњу да је била отета, што је било објављено у готово свим средствима јавног информисања у Републици Србији). Наводно, како је тада рекао, за то га био ангажовао, уз надокнаду од 4.000 евра, један човек из Ниша, чије име није желео да наведе, исказујући да ће то учинити на саслушању у полицији.
Затим је рекао да се тело те девојчице налази на око четири-пет километара од њене куће, а да су његова супруга и он дошли из Новог Сада, његовим путничким возилом марке форд, новосадских регистарских ознака (није навео цео број). При тому није ни имао основа да верује да су наведена лица извршиоци тог дела, нити да је то дело уопште извршено, при чему је био свестан свога дела, хтео његово извршење и био је свестан да је његово дело забрањено. Тиме је, како је навео суд, извршио кривично дело лажно пријављивање.
