Овом одлуком је потврђена друга првостепена пресуда Вишег суда у Београду, али му је Апелациони суд изрекао и меру забране вршења позива, делатности и дужности везаних за располагање, коришћење, управљање, руковање и чување туђе имовине од пет година.
Истом одлуком, Војиславу Димитријевићу Апелациони суд је преиначио првостепену ослобађајућу пресуду и осудио га због помагања у примању мита на осам месеци затвора, с тим што он има право жалбе Апелационом суду у трећем степену.
Обрадовић је осуђен јер је током 2014. године до 7. маја, као директор Републицке агенције за осигурање депозита, која је у функцији стечајног управника „Нове Агробанке у стечају“ из Београда, посредно преко осуђеног Бранислава Ковачевића од Г. Н, власника једне нишке фирме захтевао 100.000 евра да би у оквиру свог службеног овлашћења извршио службену радњу коју би морао да изврши.
У пресуди се наводи да је половином децембра 2013. године Димитријевић телефоном позвао Г. Н. понудивши му помоћ да његово привредно друштво уђе у план реорганизације, јер је било у стечају и било дужник „Нове Агробанке у стечају“, на шта је Г.Н. пристао.
Обрадовић је за скидање хипотеке на локалу Г.Н. у Нишу и за цео посао око давања сагласности на унапред припремљени план реорганизације тражио 100.000 евра, пише у пресуди.
У образложењу одлуке Апелационог суда о мери безбедности за Обрадовића, навео да би даље вршење наведених делатности било опасно имајући у виду да је осуђен за корцуптивно кривично дело.
Апелациони суд је преиначио у ослобадајућу пресуду за Димитријевића и осудио га, јер је, како каже, несумњиво закључено да се у радњама Димитријевића стичу обележја кривичног дела примање мита у помагању, јер је његова одбрана у којој је негирао кривично дело опорвгнута пре свега исказом осуђеног Ковачевића и писаним доказима.
