Тадашњи шеф Ресора државне безбедности Радомир Марковић и тадашњи шеф београдског центра ДБ Милан Радоњић осуђени су на по 30 година затвора, а припадник резервног састава ДБ Мирослав Курак и оперативац ДБ-а Ратко Ромић на по 20 година затвора.
Ромићу и Радоњући у казну се урачунава време које су провели у притвору и кућном питвору.
На ову одлуку суда, и тужилаштво и одбрана имају право жалбе Апелационом суду.
Пресуда оптуженима је изречена након тачно 20 година од убиства Ћурувије и то је прва пресуда за убиство једног новинара, док остала убиства, међу којима су убиства Даде Вујасиновић и Милана Пантића, нису још ни расветљена.
Марковић је осуђен због кривичног дела подстрекавање на тешко убиство, а Радоњић, Ромић и Курак за тешко убиство у саизвршилаштву.
Оптужени Радомир Марковић у затвору већ служи казну од 40 година затвора због четвороструког убиства на Ибарској магистрали у октобру 1999. године, а како се у спрском правном систему казне не сабирају, остао је осуђен на јединствену казну од 40 година затвора.
Мирослав Курак је у бекству и за њим је расписана међународна потерница.
Милан Радоњић и Ратко Ромић су од јула 2017. у кућном притвору уз електронски надзор, након што су претходне три и по године провели у притвору Окружног затвора у Београду.
Њима је данас продужена мера забране напуштања стана уз електронски надзор (наногицу) односно кућни притвор.
Пуномоћик породице Славка Ћурувије, адвокат Слободан Ружић, оценио је данас да суд није прекршио "идентитет оптужнице" због тога што је у пресуди навео НН лице као особу која је пуцала из оружја на власника и уредника "Дневног телеграфа" 1999. године.
"Суд је тиме рекао да сматра да нема довољно доказа да је то урадио Мирослав Курак који је у оптужници означен као директни извршилац", рекао је Ружић за Танјуг кометаришући пресуду.
Он каже да у кривичном праву постоји правило које се зове "идентитет између оптужнице и пресуде".
"Судија када суди мора да се држи оптужнице. Судије најчешће раде тако што 'препакују' чињенично стање које је описано у оптужници, али не смеју да убацују чињенично стање које не постоји у оптужници. Овде суд није мењао опис из оптужнице у смислу да је увео неко друго лице. Суд је увео НН лице и сматрам да тако није прекршен идентитет оптужнице", указао је пуномоћник породице Ћурувија.
Према његовим речима, суд је рекао да су саизвршиоци Милан Радоњић, Мирослав Курак и Ратко Ромић.
"Речено је да су они омогућили НН лицу да непосредно изврши убиство а према доказима који постоје у предмету, сматра их саизвршиоцима. А било је доста доказа...'Земунци' су сведочили да су они причали телефоном, да су пар дана за редом били на тој локацији, били су у комуникацији с Радоњићем", подсетио је адвокат.
Према оптужници, Ћурувију је 11. априла 1999. године убио Мирослав Курак, а саучесник му је био Ратко Ромић, који је дршком пиштоља ударио у главу Ћурувијину пријатељицу Бранку Прпу.
Како се наводи у оптужници, Ћурувија је убијен због "јавног иступања у земљи и иностранству и критике носилаца политичке власти, могућности да утиче на јавно мњење и деловање опозиционих друштвених снага, ради очувања постојеће власти".
Убијен је на Ускрс, 11. априла 1999. године, у дворишту испред улаза у зграду, где су се налазиле просторије маркетинг службе "Дневног телеграфа", а са њим је тада била Бранка Прпа.
Изрицању пресуде у Специјалном суду поред више десетина новинара, присуствовали су и представници новинарских удружења, генерални директор РТС-а Драган Бујошевић и уредник информативног програма РТС Ненад Љ. Стефановић.
Славко Ћурувија фондација и УНС: Охрабрујућа пресуда
БЕОГРАД: Славко Ћурувија фондација поздравила је одлуку Судског већа којом су оптужени за убиство власника и уредника "Дневног телеграфа" 1999. године осуђени на по 30 и 20 година затвора, и изразила очекивање од Апелационог суда да потврди данашњу пресуду.
"Иако је суд пропустио да изрекне максималне затворске казне, сматрамо да је од пресудне важности став Судског већа да су оптужени криви за брутално убиство Ћурувије 1999. године. Овакав став помаже друштву да се обрачуна с политички мотивисаним злочинима и суочи с поражавајућим наслеђем режима Слободана Милошевића", наводи Фондација.
Фондација додаје да од надлежних очекује и да у најкраћем могућем року реше и процесуирају све злочине почињене против новинара у претходним деценијама.
Пресуда јасно и недвосмислено потврђује, како оцењују у Фондацији, да је убиство Славка Ћурувије организовала држава, преко инструментализованог Ресора државне безбедности.
"Одлука Судског већа шаље јасну поруку да злочини против неистомишљеника не могу да остану некажњени, а да починиоци напада на новинаре због јавно изговорене речи нису недодирљиви", наводи се у саопштењу Фондације.
Поводом пресуде за убиство београдског новинара реаговало је и Удружење новинара Србије (УНС) које је оценило да је пресуда за убиство Славка Ћурувије велики дан за српско новинарство и правосуђе
УНС такдоје поздравља пресуду којом су оптужени за убиство Славка Ћурувије Радомир Марковић и Милан Радоњић осуђени на по 30, а Ратко Ромић и Мирослав Курак на по 20 година затвора и тражи да државни органи пронађу и казне и непосредног извршиоца убиства новинара и власника "Дневног телеграфа" и "Европљанина".
УНС као и Фондација Славко Ћурувија очекује да Апелациони суд потврди првостепену пресуду које је донело Судског већа у саставу Снежана Јовановић, Драган Милошевић и Владимир Месаровић, и тражи да државни органи што пре приведу правди Мирослава Курака којем је суђену у одсуству јер се налази у бекству.
"Данашње изрицање пресуде значајан је чин који треба да значи почетак краја некажњивости злочина над новинарима у Србији и важан дан за српско новинарство и правосуђе", наводи УНС.
Удружење подсећа да је пресуда изречена 20 година после злочина и четири године од почетка суђења оптуженима за убиство Ћурувије последица истрајне борбе његове породице, колега новинара и рада Комисије за истраживање убистава новинара.
Бранилац: И даље не знамо ко је убио Ћурувију
Адвокат Зора Добричанин Никодиновић тврди да се ни након данашње пресуде не зна ко је убио новинара Славка Ћурувију и да суд није успео да образложи зашто је оптужене осудио.Најајвљујући да ће се жалити на пресуду Добричанин Никодиновић, која брани двојицу осуђених на казне од по 30 и 20 година затвора Милана Радоњића и Ратка Ромића,
она је изнела тврдњу да је пресуда донета на основу медијских спинова, а не на основу доказа у списима предмета."Ово је било суђење једном времену и Ресору државне безбедности. Ово не служи никоме на част", оценила је у изјави новинарима испред Специјалног суда Добричанин Никодиновић.
У овом поступку, како је додала, није доказано ни да је Ћурувија убијен ради гушења слободе медија, нити да је убијен ради оцувања власти Слободана Милошевића, као што то пише у оптужници.
Ј. Ћурувија: Пресуда доказ да је 1999. држава убила мог оца
БЕОГРАД: Јелена Ћурувија, ћерка убијеног новинара, каже да је данашња пресуда доказ да је 1999. године држава убила њеног оца, као и да је послата порука новинарима да ипак постоји спремност система и судства да их брани од будућих напада.
"Драго ми је што је ово судско веће својом пресудом одлучило да се обрачуна са мрачном прослошћу наше земије. Надамо се да ће, упркос жалбама, Апелациони суд потврдити ову пресуду", рекла је Јелена Ћурувија за Цензоловку.
Она је напоменула да је данас "историјски дан и за Србију и један од најважнијих дана за њу и њену породицу".
Репортери без граница: Пресуда за убиство Ћурувије историјска
ПАРИЗ: Међународна организација Репортери без граница (РСФ) поздравила је данашње казне од 20 до 30 година затвора четворици оптужених за убиство српског новинара Славка Ћурувије у Београду 1999. године као "историјске" и позвала власти да наставе истрагу како би се идентификовао и казнио налогодавац.
У саопштењу РСФ истиче се да је ово први пут у новијој историји Србије да је неко осуђен за убиство новинара.
Како се додаје, требало је 20 година, укључујући и четири године судског поступка, да се осуде починиоци убиства Ћурувије - четворица бивших службеника државне безбедности - у Специјалном суду за организовани криминал.
"Поздрављамо ову веома симболичну пресуду која сведочи о снажној посвећености српских власти да поштују владавину права и борбу против некажњивости", рекла је Паулин Адес-Мевел, директорка канцеларије РСФ за Балкан и ЕУ.
Поред тога, додаје она, правосудни систем мора да настави напоре како би се осудили сви умешани у убиство Славка Ћурувије, укључујући особу која је издала наређење.
Репортери без граница напомињу и да треба да се реше и друга убиства новинара - Даде Вујасиновић 8. априла 1994. и Милана Пантића 11. јуна 2001. године и позива да се поново покрену истраге.
У саопштењу се преносе подаци УНС да је током ратова у бившој Југославији убијено више од 30 новинара који су радили за српске медије.
Подсећа се да је Србија, према Индексу РСФ о слободи медија рангирана на 76. месту од 180 земаља.
Матић: Убиство Ћурувије била опомена свима који мисле другачије
БЕОГРАД: Председник Комисије за истраживање убиства новинара Веран Матић каже да је убиство Славка Ћурувије као и суђење, по значају у рангу убиства премијера Зорана Ђиндића, јер је то била опомена свима који другачије мисле.
"Ово није било само убиство новинара. Било је то опомена шта ће се догодити свима који другачије мисле и који желе да се изборе за слободно, демократско друштво. Али извршиоци су тада пуцали и на Устав, државу, тадашњи Ресор државне безбедности и целокупан државни апарат, сада их је стигла казна", навео је Матић у изјави за Танјуг.
Он сматра да је цео истражни тим, затим тужилаштво кроз оптужницу, а сада и судско веће пресудом одговорило на прави начин правилно ценећи прикупљене и изнете доказе досудујући високе казне оптуженима.
Матић не види као проблематично то што суд сматра да је Ћурувију убило НН лице, а не оптужени Мирослав Курак који је наведен у оптужници.
"Свакако морамо сацекати образложење пресуде да бих могао то да коментаришем. Начелно не видим да је такво виђење судског већа проблематично само по себи", прецизирао је Матић.
Он сматра да Апелациони суд има све неопходне доказе и аргументе да потврди првостепену пресуду и подсећа да је тај суд, у кључним тренуцима овог процеса доносио одлуке којима су докази враћани у судски процес, а који су од стране већа које је судило, били елиминисани.
У образложењу пресуде, како је указао, могли смо да чујемо да се у доношењу ове пресуде судско веће ослањало управо и на те доказе.
Он је истскао да ће се Комисија за истраживање убистава новинара, наставити да се бави овим поступком са истим интезитетом као и пре пресуде.
"Веома је важно да имамо правоснажну убедљиву пресуду", закључио је Матић.
