Како подсећа, РТЦГ у току је поступак медијације који се води пред которским Основним судом, а вредност спора је 300 милиона евра. Суд је забранио Држави да располаже овим предметима до правоснажног окончања спора.
Иначе, медијација је алтернативни начин решавања спорова, у ком треће независно, неутрално и непристрасно лице, посредник – медијатор, помаже странама у сукобу да дођу до узајамно прихватљивог решења.
Поступак је покренут по тужби Роберта Фањека и Стерленски Антонија, након што су заплењени опали проглашени државном имовином и смештени у трезор Централне банке Црне Горе (ЦБЦГ). Они траже да им се врати полудраго камење, док се као вредност спора наводи 300 милиона евра.
У тужби наводе да је ово полудраго камење вредело 300 милиона евра, а осим његовог поврата траже и накнаде због његовог оштећења, тачније нестанка пет килограма јер се сада у трезору Централне банке налази 28 килограма. Такође и због измакле добити за протекли период и затезних камата.
На увид извештај Заштитника имовинско-правних односа
РТЦГ наводи да се у извештају Заштитника имовинско-правних односа наводе детаљи.
"У питању су предмети који су унесени у Црну Гору, а да претходно нису пријављени царини на Аеродрому Подгорица, док су касније услед несугласица лица која су на такав начин пренела робу и кривичне пријаве коју су између себе поднели, те након оглашавања тих лица кривим за прекршај из члана 240 Царинског закона предмети трајно одузети", наводи се у Извештају о раду Заштитника имовинско-правних односа.
Поступак је овај пут покренут пред Основним судом у Котору док је претходна тужба повучена пред Основним судом у Никшићу.
"Основни суд у Котору је усвојио предлог за одређивање привремене мере и забранио Држави да располаже овим предметима до правоснажног окончања спора. Поступак је у току, док је Влада Црне Горе одбила да у поступку медијације призна тужбени захтев и врати предмете - опале", наводи се у Извјештају.
Которски суд је зауставио извршну власт у намери да прода драгуље.
Како даље наводи црногорски медиј, колекцију опала су преко аеродрома из Цириха на подгорички аеродром у јулу 2011. донели јужноафрички држављани Фењек и Стреленски.
Како су нестали драгуљи
Према ранијим писањима Слободне Европе, њих двојица су 2012. године пријавили полицији власника будванског хотела "Белви" Бранка Ћупића, ког су оптужили да им је, како су рекли, на "превару узео драгуље".
Полицији су испричали да их је Ћупић 2011. године сачекао на подгоричком аеродрому, где су "заобишли царину" и повео у хотел као његове госте, а драгуље оставио у хотелском сефу.
Када је Ћупић, по њиховим тврдњама, годину касније одбио да им врати драгуље, пријавили су га полицији.
Након пријаве, полиција је запленила драгуље, а подгорички Основни суд их је, у септембру 2012. године, трајно одузео јер су, како пише у решењу, унети мимо царинских прописа, што је кривично дело.
С обзиром на елемент кривичног дела приликом уноса, опали су постали државно власништво и завршили у сефу Централне банке Црне Горе, наводи РТЦГ.
Осим што су им одузети драгуљи, Ћупић, Фењек и Стреленски су прекршајно кажњени са по 4.000 евра у априлу 2013. Пресуду је изрекао подгорички Суд за прекршаје. Последњу тужбу против Црне Горе су предали которском суду почетком прошле године.
Мерењем 2014. године утврђено је да је највише ватреног, белог и црног опала. Само један камен тежак је 4,4 килограма. Колекција садржи и 14 фигурица у облику животиња, које су тешке нешто преко килограм. О бизнисима двојице Јужноафриканаца такође нема много података.
Лажни цар из куће Чернетић
Роберт Фењек представља се као почасни гроф царске куће Чернетић, а Стреленски као конзул исте куће, у Јужноафричкој Републици у Преторији.
Иначе, како наводи црногорски медиј, ради се о измишљеној царској лози чији је представник Стефан Чернетић, који је јавности постао познат када се 2022. појавио на пријему Дана државности и сликао са тадашњим председником Милом Ђукановићем.
Због тога је покренута истрага у вези са начином на који је Чернетић ушао на пријем, но епилог није познат ни данас.
