Тринаестогодишњак је прошле недеље је побегао из Завода за васпитање деце и омладине у Београду, дошао у Нови Сад и починио још једну тешку крађу.
Како „Дневник” сазнаје, он је у ноћи између четвртка и петка, 4. и 5. априла, око три сата иза поноћи, подесним алатом обио врата новосадске књижаре на Булевару Михајла Пупина и однео пазар и новац од улазница за два концерта. Да су врата обијена и да је нестао новац приметили су запослени када су ујутру дошли на посао и о свему обавестили полицију, потврдио је за „Дневник” сувласник књижаре Марко Ћића.
- Полиција је одмах дошла и прегледане су надзорне камере. На снимку се види да је дечак отворило врата неким предметом, попут шрафцигера. Он, потом, осматра да ли га неко види, удаљава се мало од објекта и после два минута се враћа, хладнокрвно улази у књижару, из које је узео новац - испричао је за наш лист Ћића. Како каже, материјална штета је велика и провалник је идентификован, али није кривично одговоран јер је у питању дете које је млађе од 14 година.
Дечак је почетком године смештен у Завод за васпитање деце и омладине у Београду, чија је делатност збрињавање, васпитање, образовање, професионално оспособљавање и заштита здравља деце и омладине у сукобу са законом и поремећајем у понашању.
Тринаестогодишњак, који је васпитно запуштено дете, представља опасност по околину, али, упркос бројним преступима, није кривично одговоран и не може бити кажњени јер још нема навршених 14 година. Закон је ту јасан и каже да се лицу које у време извршења противправног дела, у закону предвиђеног као кривично дело, а није навршило четрнаест година, не може изрећи кривична санкција нити применити друге мере које предвиђа закон.
Он је у ову установу полуотвореног типа смештен јер је, заједно са млађим братом, починио низ кривичних дела. Након што је њихова мајка у потпуности лишена родитељског права, они су, како смо раније писали, стaављени под старатељство новосадског Центра за социјални рад и смештени у установу из које су често бежали и понављали кривичних дела. Браћа су својим поступцима и понашањем задавали велику главобољу надлежнима, те је одлучено да се њих двојица раздвоје.
Због учесталог бежање и понављање кривичних дела, истовремено се приступило реализацији смештаја у установу заводског типа. Тако се млађи брат нашао у Заводу за васпитање деце и омладине у Књажевцу, а старији у Београду. Млађи се, према нашим сазнањима, стабилизовао и не прави проблеме. Са њим интензивно раде стручњаци и на њега је, за ова два месеца, позитивно деловало раздвајање од брата, који је наставио по старом. Он је, према нашим сазнањима, наставио са бежањем, али би брзо био лоциран и враћан у ту установу.
По свему судећи, он је тај који је коловођа и за његово понашање, за сада, надлежни немају системско решење.
Подсетимо, у нашој земљи све установе за децу и омладину су отвореног типа, што представља и највећи проблем јер не постоји механизам како такву децу задржати у њима.
Д. Николић
