У значајном проценту се злоупотребљава и екстази 10,7 одсто, ЛСД 3,6 процента, док је учесталост конзумирања хероина код испитаних 0,7 процената.
Директор Специјалне болнице „Вита“ Милан Влаисављевић, је за „Дневник“ јуче рекао да истражвање показује да је директна понуда психоактивних сусптанци довела до тога да је и већи проценат оних који је и пробају, а оно што забирањава је и већа злоупотреба кокаина.
- Пре шест година кокаин је био на неких 4, 5 процената оних који га злоупотребљавају, сада је на 14,5 посто – каже Влаисављевић.
Подаци да 62,8 процената младих познаје некога у свом непосредном окружењу ко користи дроге и да је њих чак 60,3 процента било директно понуђено са неком дрогом говоре и даље о високом нивоу доступности и сам тим и изложености младих дрогама, као и све мањој социјалној инхибицији оваквог понашања видљивој у све отворенијој понуди других с дрогом.
Према незваничним подацима нама доступним, кокаину је у последњих неколико година скочила цена, па је сада грам лошије робе 60 евра, а не 50 како је био случај 2022. Током пандемије није било ни несташице ни проблема око набавке белог праха, а грам боље робе, односно чистије и бољег квалитета премашује цену од 120 евра.
- Ове околности су свакако и један од основних генератора ширења злоупотребе дроге код младих. Једнако тако можемо говорити и о недовољној припремљености младих на овај ниво изложености дрогама кроз присуство бројних заблуда и предрасуда. Млади су склони ризичним ставовима да је дрогу могуће контролисано узимати без тежих и дугорочнијих последица, повремено у посебним приликама што подржава чак 41,3 посто испитаника или су склони да оправдавању поделе дрога на лаке и тешке у чак 76,5 процената случајева у овом истраживању. Слични резултати су добијани и претходних година – појашњава Влаисављевић.
Када дају оправдање да је нешто лакше и помисле да је могуће имати контролу над тим, млади неретко калкулишу да у неким за њих посебним приликама пробају неку од супстаници.
- Ако се то деси, наравно ризик је немерљив јер нико, апсолутно нико не може да гарантује да „пробање“ неће прерасти у учесталу злоупотребу и завршити се са неким од облика болести зависности или да ће наићи на неку дрогу из „кућне лабораторије“ и са једним, појединачним узимањем угрозити свој живот. Због тога је важно, пре свега код младих, радити на разбијању управо ових најчешћих заблуда о дрогама – каже Влаисављевић,
У истраживању је сагледаван и начин на који се млади информишу о дрогама и болести зависности, а резултати су показали да су родитељи, односно породица присутни свега у 10 посто као извор информисања, а слично је и са другим ауторитетима као што су школа, лекари са 10,4 посто.
Нешто учесталији извор информисања је социјално окружење, односно друштво младе особе са 18,9 посто. Као доминантан извор информисања са више од 60 посто се јављају уопштено медији, при чему је мањи утицај такозваних традиционалних медија (ТВ, радио, штампани медији) са неких 12,5 посто, док је остатак од 48 процената везан за информисање преко интернета и доминантно друштвене мреже са 25,5 посто утицаја.
ВЛАИСАВЉЕВИЋ: Пацијенти све млађи, а лечење траје годинама
- У нашу болницу долазе све млађи пацијенти. Специфично је да они који долазе код нас имају деценијиски стаж злоупотребе и затраже помоћ у касним двадесетим или раним тридесетим. Ту су већ присутни бројни проблеми, промене и тежи је излазак. Затим, примећујемо код млађих пацијената да они не бирају које ће супстанце злоупотребљавати, већ узимају оно што им је доступно. Ту је: алкохол, кокаин, амфетамин, а касније формирају зависност ка једној супстанци – каже Влаисављевић.
Нема каже он чаробног штапића, али излаз постоји, те је након вишегодишње злоупотребе потребно мнимум једногодишње лечење.
- Индивидуалне су потребе пацијената. Не постоји разлог да се проблем не реши али под условом сарадње и посвећености како пацијента тако и његове непосредне околине, најчешће породице – закључује Влаисављевић.
- Ове околности би свакако требало узети у обзир приликом креирања превентивних програма намењених младима. Специјална болница „Вита“ сваке године спроводи истраживања на теме ризичних облика понашања младих са посебним акцентом на злоупотребу дрога, алкохола и коцкања у циљу подизања свести о штетности и последицама оваквих облика понашања – закључио је Власиављевић.
У сусрет Међународном дану борбе против злоупотребе дрога, Специјална болница „Вита“ је већ осми пут спровела је истраживање о ризичним облицима понашања младих. Испитивање је спроведено почетком јуна 2023. године на узорку од 400 младих старости од 15 -30 година на територији Новог Сада, методом случајног узорка.
Кокаин најчешће стиже у Србију из Западне Европе тако што се кријумчари у теретним возилима, аутобусима и другим, путничким превозним средствима, кријумчарским рутама из правца Хрватске, Мађарске и Црне Горе. Чистоћа кокаина који се кријумчари у Србију прилично је висока и креће се од 35.000 евра до 50.000 за килограм. У појединим случајевима, кокаин авионом преносе „муле“ или „гутачи“ (гутање или скривање дроге у телесним шупљинама). Један од видова кријумчарења јесу и поштанске пошиљке, када су и пошиљалац и прималац обично лица с фалсификованим документима.
Према подацима МУП-а, полиција је прошле године запленила 45,8 килограма кокаина.
С. Аничић Илић
