Међутим, треба знати да Србија тренутно нема успостављену мрежу служби за подршку жртвама и сведоцима на целој територији, али да ће је, након што буде усвојена национална стратегија за остваривање права жртава и сведока кривичних дела за 2019–2025. годину, имати.
Наиме, завршена је јавна расправа коју је поводом израде тог документа организовало Министарство правде и сад предстоји да се радна верзија преточи у нацрт који ће усвојити Влада Србије.
О томе колико је важно да Србија усвоји ту националну стратегију, говори и чињеница да је тренутно пружање помоћи и подршке жртвама и сведоцима углавном базирана на ад хок активностима малобројних служби упостављених при свим вишим судовима и тужилаштвима, Тужилаштву за ратне злочине, Тужилаштву за организовани криминал и Првом основном јавном тужилаштву у Београду, појединим организацијама цивилног друштва, правних клиника и центара за социјални рад.
Управо због тога тренутно и не постоје прецизни подаци о броју и структури пружилаца помоћи и подршке жртвама и сведоцима, као ни програмима који се нуде. Нема јасно дефинисаних критеријума за стручне квалификације пружилаца, нити за квалитет услуга које пружају. Такође, не постоје формални механизми повезивања и финансирања пружилаца, као ни надзор над њиховим радом. Програми обуке у области права жвртава нису стандардизовани нити успостављени као сегмент почетне и сталне обуке носилаца правосудних функција. Информације о расположивим видовима подршке нису систематизоване, нити доступне у оквиру јединствене базе.
Стратегија дефинише заштиту и сведока у кривичном посутпку и сведока-сарадника, а као жртва дефинише се физичко лице које је претрпело штету, укључујући физичку, психичку или емоционлну, или економски губитак који је непосредно проузрокован кривичним делом, као и чланови породице лица чија је смрт непосредно проузрокована кривичним делом и који су претрпели штету као последицу смрти тог лица, односно непосредне жртве.
Жртве и њихови чланови породица биће заштићене од секундарне и поновљене виктимизације, од застрашивања и одмазде, укључујући ризик по емоционалну и психолошку добробит, као и физичку штету. Опште мере су избегавање контакта жртве и учиниоца, заштита жртве у току доказних радњи и заштита приватности жртве. Жртвама ће бити омогућено испитивање у току судског поступка без физичког присуства уз коришћење одговарајућих комуникацоних технологија, примењиваће се мере за избегавање непотребног испитивања у односу на њен приватни живот који није везан за кривично дело, као и мере којима се дозвољава да рочиште буде одржано без присуства јавности.
Пружаоци помоћи и подршке жртвама и сведоцима кривичних дела биће лица чије су стручне квалификације, знање и вештине сертификоване од ресорног министарства у посебно уређеном поступку и која су стално или повремено ангажована у некој од служби које чине део националне мреже служби подршке жртвама и сведоцима.
Предвиђа се и ангажовање судских и тужилачких помоћника за пружање подршке жртвама, а као пружиоци ће бити ангажовани и психолози већ запослени у постојећим службама подршке при судовима и јавним тужилаштвима. Уколико затреба, ангажоваће се и додатни број психолога али и стручних лица других одговарајућих профила – психолози, специјалисти педагози...
У наредних пет година служба подршке жртвама и сведоцима биће успостављана при свим вишим судовима у Србији, али и у подручним судовима. Служба подршке при вишим судовима имаће најмање једног судијског помоћника за пружање подршке жртвама стално ангажованог на тим пословима, док ће се годишњим распоредом послова у суду одређивати број додатних судијских помоћника који су завршили посебну обуку у области права жртава.
У Министарству правде треба да почне рад координатор служби за подршку жртвама и сведоцима кривичних дела, а на нивоу државе постојаће национална мрежа служби подршке жртвама и сведоцима кривичних дела.
У документу се посебно утврђују услуге и мреже подршке и помоћи жртвама и сведоцима кривичних дела, механизми упућивања и индивудуална процена потреба жртава, њихово право на информисање, бесплатну правну помоћ, право да буду обавештене о пуштању окривљеног на слободу, квалификацији дела за које се окривљени гони, евентуалном бекству окривљеног ...
Љ. Малешевић
