Медији су раније пренели да је покушана отмица ученице петог разреда Основне школе „Љуба Ненадовић” у Жаркову у тренутки када је ишла од куће до школе. Наводно је до покушаја отмице дошло када се поред девојчице зауставио црни комби који је возио „ћелави мушкарац”, који је покушао да је увуче у возило, али је она, на срећу, успела да побегне.
Из школе су родитељима послали саопштење да су појачане мере безбедности.
Министар просвете Младен Шарчевић каже да полиција води истрагу за покушај отмице девојчице на путу од куће до школе у Жаркову и да ће јавност бити обавештена о резултатима истраге.
– Радим у образовању 39 година и само сам једном чуо за такав покушај отмице, који се десио на Видиковцу осамдесетих година прошлог века – рекао је Шарчевић, и додао да је Министарство о инциденту, који се догодио у четвртак, обавештено у понедељак, а да би за истрагу можда било важније да су обавештени истог дана. – Школа покрива онај простор докле је школско двориште, даље мора да се укључи полиција и она је укључена.
Министар је истакао да безбедност деце на путу од куће до школе није само питање за школу и Министарство већ мора да се укључи шира друштвена заједница. Шарчевић је подсетио на то да се у тиму за безбедност ученика налазе представници више министарстава – правде, социјале, полиције, омладине, просвете, те када се деси немили догађај, сви су укључени.
Подсетимо, троје француских држављана било је првостепено осуђено у Специјалном суду у октобру 2016. јер су 13. марта 2015. у улици Браће Јерковић отели тада трогодишњу Машу из руку њене мајке. Након отмице, уследила је полицијска потера за њима, а сустигнути су на наплатној рампи аутопута ка Загребу код Шимановаца и ухапшени. Они су правоснажном пресудом Апелационог суда у Београду осуђени на укупно 26 година затвора. Истом одлуком, суд потврђена им је мера протеривања из Србије од 10 година, након издржавања затворске казне.
Државна секретарка у Министраству унутрашњих послова Биљана Поповић Ивковић казала је да отмице деце у Србији нису честе и да полиција одмах по сазнању да се тако нешто догодило, предузима мере.
– Уз сагласност родитеља или старатеља, објављујемо фотографију несталог детета и користимо сва расположива средства јавног информисања, као и социјалне мреже. Ми имамо, такорећи, наш „Амбер Алерт”. Важно је напоменути да су у Србији отмице деце веома, веома ретке, али се сви случајеви процењују с посебном пажњом да би се утврдио непосредни ризик – истакла је Биљана Поповић Ивковић, и додала да је „Амбер Алерт” непрофитна организација која окупља око 20 европских земаља. – Чланице Европске уније, тачније Словенија, Аустрија, Хрватска и Мађарска, нису у тој организацији, као ни 70 одсто земаља у свету. МУП Србије, наравно, разматра могућност увођења „Амбер Алерт” система, руководећи се, пре свега, нашим законодавством и водећи рачуна о заштити личности и приватности. Тај систем подразумева да грађани буду додатна помоћ полицији у проналажењу отетог малолетника. Ми то већ чинимо у ситуацијама када проценимо да је то неопходно. Уз сагласност родитеља или старатеља, објављује се фотографија малолетне особе и сви детаљи који би помогли у њеном ефикасном проналажењу.
Организација „Амбер Алерт” је препознатљива по јединственом систему за узбуну који се покреће након нестанка детета у некој земљи. Слика, опис како је дете било обучено у тренутку нестанка, где је последњи пут виђено, емитују се у телевизијским и радио-програмима, објављују на интернет станицама и осталим каналима за комуникацију.
Д. Николић
