Указујући на тај проблем, председник Високог савета судства Драгомир Милојевић на годишњем саветовању саветовању судија прошлог октобра у Врњачкој Бањи истакао је да се и даље трага за најбољим моделом избора судија.
– Магична формула за избор судија не постоји – нагласио је Милојевић. – Остаје да се види у којем правцу ће ићи измене Устава и да ли ће се избор судија и председника судова приближити европским стандардима.
Да би се превазишао тај проблем, Министарство правде објавило је у децембру конкурс за пријем 160 судијских и тужилачких приправника.
По оглашеном јавном конкурсу Министарства правде од 15. децембра прошле године, Правосудна академија је почетком прошлог месеца на тесту проверавала знања кандидата који су конкурисали на место судијских и тужилачких приправника. Током испита за тужилачке приправнике, који је одржан 29. маја ове године, директор Правосудне академије Ненад Вујић је истакао да је реч о одлуци Министарства правде да распише конкурс за пријем приправника у судовима и тужилаштвима широм Србије.
– Приправнички стаж траје две године и за то време припремаће се и у пракси за полагање правосудног испита, похађање Правосудне академије и улазак у правосуђе Србије кроз прву судијску, односно тужилачку функцију. Реч је о 58 судова – основних, виших и привредних – који укупно примају 121 приправника и 16 тужилаштава – основних и виших – која их примају 39 – навео је Вујић.
Највећи број кандидата на приправничким позицијама биће примљен управо у судовима у Београду, Нишу, Крагујевцу, Новом Саду, али и у још тридесетак градова Србије.
– Улога Правосудне академије је да тестира знање свих заинтересованих кандидата који су завршили Правни факултет, а нису положили правосудни испит, да би се одабрали најбољи појединци да освеже наше правосуђе – рекао је тим поводом директор Правосудне академије.
Кандидатима је било дозвољено да аплицирају за место судијског приправника у више судова па је тако за судијске приправнике конкурисало чак 500 кандидата.
То је први пут да се у правосуђе Србије истовремено прима толики број кандидата, а то је уједно и први пут да се кроз јединствено тестирање кандидата примају приправници.
Број „недостајућих” делилаца правде, како се незванично сазнаје, утврђен је након појединачне анализе рада сваког суда и броја судија у њему. На основу достављених података, изборни чланови највишег судског тела су, на основу прилива предмета, утврдили којем суду недостају судије, и колико.
Упоређујући те податке и оне од средине 2014. године, стање у српским судовима, када је реч о броју упражњених судијских места, није се много променило. И тада је у судовима широм Србије недостајало око две стотине судија, а највећи „дефицит” делилаца правде и тада је био у основним судовима. Додуше, нешто мањи него данас – око 160.
Разлог непопуњавања упражњених судијских места, предочавају у највишем судском телу, лежи у многобројним законским процедурама и правилницима који морају да се поштују приликом одабира кандидата за судије. Избор за судију представља дуг и комплексан поступак, који је регулисан Законом о судијама, Правилником о критеријумима и мерилима за оцену стручности, оспособљености и достојности кандидата за судију који се први пут бира.
Седам нових судија у Вишем суду у Новом Саду
Високи савет судства је, како је саопштено у петак, за новосадски Виши суд изабрао седам нових судија. Изабрани су: Ана Стаменић, Гордана Латиновић, Сања Раковић, Срђан Савић, Весна Душић и Дејан Неатница, који су до сада били судије у Основном суду, као и Анита Будимир, која долази из Основног суда у Врбасу.
Осим тога, избор регулише и Правилник о критеријумима и мерилима за оцену стручности, оспособљености и достојности за избор судије на сталној судијској функцији у други или виши суд и о критеријумима за предлагање кандидата за председника суда. Број судија у судовима се константно мења те сам поступак избора није могуће обавити једним оглашавањем. Стога Високи савет судства периодично оглашава избор за судије одређених судова и спроводи наведени поступак, истовремено спроводећи и остале активности које су у надлежности Савета, наводе у тој судској инстанци.
Председница Друштва судија Србије Драгана Бољевић подсетила је раније на то да, по функционалној анализи реформе правосуђа, коју је 2013. године урадила Светска банка, а коју, по њеним сазнањима, власт примењује иако за то није донета формална одлука – у Србији нема мањка судија. У поменутој анализи и на основу ње датим препорукама, напомиње Драгана Бољевић, наводи се да би требало прерасподелити судије и судско особље из оних судова у којима има мање предмета у оне у којима је њихов број већи.
Волонтери (ни)су проблем
Председница Друштва судија Србије Драгана Бољевић као један од проблема у судству уочава и рад на одређено време. Правосуђе, сматра она, све више функционише на принципу волонтерског рада.
– Све чешће свршени правници, па и они с положеним правосудним испитом, раде као судијски приправници и помоћници, а да за то уопште не добијају новчану накнаду. Они су за систем невидљиви, а ствара се слика да се резултати рада судова постижу с тако малим бројем људи. То је нешто што мора да се исправи – рекла је Драгана Бољевић.
– То би значило да се неки људи из, рецимо Неготина, пребацују у Београд, односно веће градове, у којима је недостатак делилаца правде хроничан – рекла је председница Друштва судија Србије. – Када говорим о људима, мислим на судије, судско особље, а посебно на приправнике и помоћнике. Премештај не може да се спроведе тек тако. Јер, ако пребаците судију из једног места у друго, морате да му платите накнаду за одвојени живот, стан, путне трошкове. У том смислу, поздрављам констатацију ВШ-а да постоји мањак судија и треба га решити.
М. Бозокин
