Како нам је предочено, истог дана по изручењу почео је да служи двадесетогодишњу казну затвора у Казнено-повправном заводу у Сремској Митровици због разбојништава за која је у одсуству осуђен пред новосадским судом.
Гинис је побегао из затвора док је био у притвору због крађа још 2009. године и тада му се изгубио сваки траг.
Лисице на руке стављене су му 22. децембра прошле године у Солуну. Наши правосудни органи су у јануару поднели захтев Атини за његово изручење и још се чека одговор надлежних органа Грчке.
Поступак против Бориса Радовановића, званог Гинис из Новог Сада окончан је пресудом Вишег суда у Новом Саду која је постала правноснажна 8. августа 2014. године, а којом је окривљени оглашен кривим за извршење кривичних дела разбојништва и осуђен је на казну затвора од 20 година. Именованом је истом приликом одређена и мера безбедности обавезно лечење наркомана, саопштила је 21. априла за „Дневник” портпаролка Вишег суда у Новом Саду Ивана Карапанyић.
По објављивању информације да је ухапшен у Грчкој, Гинис се почетком маја писмом јавио нашем листу, написавши “нисам цвеће, али нисам ни смеће, од кривичне одговорности бежао нисам”.
Он је тада написао да је осуђен због туђег пропуста и сопственог талента.
Да ме погрешно не схватите, не кажем да нисам крив... Али толико, не! У животу постоји чињенично стање: што? зашто? и остало, за све постоји разлог. Ја моју душу мајци предајем, ником другом. Умрла је у мукама патећи за мном. Ја сам крив! Дужан сам јој! О, мора дугова.
Цео прогон и тако велика казна се заснива због бекства. Изјава полиције да сам ударио чуваре и побегао мотором. Тужилаштва! Ја, сам, и везаних руку сам онеспособио двојицу чувара који имају по 110 кг тежине, и од којих је један више од 20 година радио у интервентној полицији! Ало, људи, ја нисам Ван Дам, ја сам Борис. Рођени сам Новосађанин, аутономаш, Србин... такав ћу и умрети! Ја се Војводине и Србије никад одрекао нисам, нити ћу!, написао нам је тада Гинис.
Претходно је 31. марта 2014. у Вишем суду у Новом Саду одржано припремно рочиште оптуженом за разбојништво Борису Радовановићу који је тада био у бекству. Како је тада најављено, главни претрес ће почети и без њега да не би дошло до застаревања кривичног дела.
Четири месеца касније Гинис је осуђен.
То, међутим, није било прво Гинисово бекство. Он је 2007. године побегао из затвора у новосадском насељу Клиса да би видео мајку која је имала операцију.
Тада се иза решетака налазио већ две и по године и било му је остало још четири и по месеца до изласка на слободу, али се ипак одлучио да побегне.
“Са слободе” јавио се медијима и испричао зашто је и како побегао.
Побегао сам једноставно, “напамет” и господски ишетао с друге стране зида. Нико ми ни споља ни изнутра није помогао. Било је заиста спектакуларно, али не могу да откријем рецепт, рекао је тада Гинис, наводећи да је побегао јер један од надзорника из затвора није желео да одобри његову посету мајци.
После неколико дана проведених на слободи сам се вратио у затвор, где је дослужио још четири месеца од двоипогодишње казне.
Убрзо након пуштања на слободу, Радовановић је поново ухапшен у јануару 2008. године, непосредно након што је са саучесником опљачкао две продавнице на Новом насељу, на Булевару краља Петра Првог и у Улици Партизанских база.
Одмах је позвана полиција, која је разбојницима ушла у траг и успела да их сустигне: ухапшени су после потере на Лиману 4. Нису се опирали хапшењу, а код њих је нађена фантомка, реплика пиштоља и новац опљачкан из продавница.
Радовановић је познат и као „најмлађи члан” „Гинисове књиге рекорда”, јер је 1996. године, преко лука тадашњег Жежељевог моста, у стилу хазардера и каскадера, најпре превезао мотоцикл „сузуки”, а затим и аутомобил „југо”.
Покушао је да превезе и камион тротонац, али га је у томе спречила полиција.
С. Х. Д.
