Овом одлуком преиначена је првостепена пресуда Другог основног суда у Београду којом је М. М. био осуђен на од годину и по дана затвора за тешко дело против безбедности јавног саобраћаја у стицају са кривичним делом непруање помоћи лицу повређеном у саобраћајној незгоди.
Суд је М.М. изрекао и забрану управљања моторним возилом „Б“ категорије од две године, а оштећене је ради остваривања свог имовинско-правног захтева упутио на парницу.
М. М. је осуђен јер је 31. августа 2016. године у Београду, возећи неприлагођеном брзином, изгубио контролу над возилом, прешао преко пуне средишње линије на супротну коловозну траку и ударио у друго путничко возило које се кретало у супротном смеру, а којим је управљао Д.С.
Након тога су оба возила излетела ван коловоза у леву страну, где је возило којим је управљао Д.С. десном бочном страном ударило у металну ограду услед чега је оштећени Д.С. задобио тешке телесне повреде опасне по живот од којих је преминуо 9. септембра 2016. године.
М.М. је поврђеног човека оставио не позивајући му и не пружајући му помоћ и напустио лице места.
Апелациони суд у образложењу одлуке о казни наводи да је усвојио жалбу Другог основног јавног тужиоца и утврдио да је првостепени суд пропустио да на адекватан начин оцени околности под којима је окривљени извршио кривична дела, затим његово држање након извршених кривичних дела и то што је био у бекству девет месеци, док није ухапшен по расписаној потерници.
Такође није на адекватан начин ценио ни држање самог учиниоца током кривичног поступка, пропуштајући да на адекватан начин цени чињеницу да се ради о лицу које је раније више пута осуђивано не за истоврсна кривична дела, али и на ефективне казне затвора које очигледно нису од утицаја на окривљеног да више не врши кривична дела, напоменуо је Апелациони суд.
Због свега наведеног, као и чињенице да олакшавајуће околности за М.М. није нашао, Апелациони суд га је осудио на јединствену казну затвора од четири године.
