Како су потврдили у Полицијској управи Сомбор, ухапшен је А. А. (29) из Руског Крстура због постојања основа сумње да је извршио кривично дело убиства.
„Осумњичени се терети да је 10. фебруара, у вечерњим часовима, у Улици Петра Кузмића у Руском Крстуру, након свађе и физичког сукоба, комадом бетона и разбијеном флашом нанео више удараца четрдесетједногодишњем мушкарцу, који је од задобијених повреда преминуо на лицу места. Осумњиченом је одређено задржавање до 48 часова и он ће, уз кривичну пријаву, бити приведен тужиоцу Вишег јавног тужилаштва у Сомбору”, саопштили су из сомборске полиције.
По речима житеља Руског Крстура, села у кулској општини, Игор и Александар су читав дан били заједно и конзумирали алкохол, а сукобили су се на сеоском игралишту због неке девојке.
– Колико сам чуо, они су се нешто завадили пре осам месеци, а кобног дана су се срели у жељи да се помире – прича један житељ Руског Крстура за „Дневник”, и додаје да су обојица била склона пороцима. – Помирили су се и заједно пили, да би се поново посвађали око неке девојке. На трибинама фудбалског игралишта почели су међусобно да се гађају циглама, да би му Александар, вероватно, онако под гасом, задао смртоносни ударац разбијеном флашом… Верујем да Александар није имао намеру да усмрти Игора. Мислим да је то био несрећан случај.
Брат покојног Игора, скрхан болом, каже да је за трагедију чуо док се враћао с посла.
– Док сам се враћао с посла кући, срео сам мајку своје школске другарице која ми је ракла да су неког убили на игралишту који се налази у близини наше куће – прича нам Иван. – Када сам пришао, видео сам Хитну помоћ и брата како непомично лежи. Глава му је била сва крвава. Пришао сам и питао шта се догодило, али су ми рекли да се склоним. Ту је стајао један младић, сав блед, реч није проговорио док није дошла полиција. То је био Александар, који је долазио неколико пута код нас у кућу, а он и мој брат су се знали из кафане. Кажу да су пили и у једном тренутку су се потукли, а мој брат је извукао дебљи крај. Како сам чуо, Александар је пио ракију, а мој брат вино. Након обрачуна, Александар није бежао, него је отишао у оближњу продавницу и тада су позвали Хитну помоћ и полицију.
Иван додаје да Игор није био стално запослен, а да је повремено радио сезонске послове.
Како смо сазнали у селу, браћа су живела сама у кући након смрти родитеља. Прво им је умро отац, а потом и мајка, а Иван је сада остао и без брата.
За Александра кажу да га знају по проблематичном понашању, и додају да је понекад помагао гробарима на локалном гробљу када су сахране.
Д. Николић
