Њему је веће судије Видија Митрића изрекло и забрану приласка оштећеној на мање од 300 метара у периоду од две године после издржане затворске казне.
Заступник оптужног акта, тужилац Биљана Силађи је у завршним речима, крајем прошлог месеца, нагласила да оштећена и даље осећа страх, да је окривљени ногом развалио врата при уласку у кућу у којој је била, да је потом њу угурао у аутомобил и да је кривично дело отмице доказано, а да урачунљивост окривљеног није била упитна. Тражила је од суда да осуди оптуженог по закону и да му продужи притвор и изрекне меру забране приласка оштећеној.
Бранилац окривљеног Кристиан Далеа упитао се у завршним речима зашто оштећена није побегла кад је остајала сама у колима и кад су ишли у куповину на путу ка његовој кући и запитао где је била примена силе, а нема трагова повреда. Додао је да је њој окривљени давао и телефон да се јави својој мајци. Тражио је ослобађајућу пресуду и укидање притвора и замену блажом мером, а као олакашавајућу околност да није осуђиван. Он је јуче у коментару за наш лист најавио жалбу на пресуду.
Према наводима оптужнице, Јанкову се приписује да је 6. марта прошле године око 11 сати у Мошорину, а потом у Уздину, силом и претњом одвео и задржао своју бившу ванбрачну супругу Душицу С. у намери да је принуди да с њим обнови ванбрачну заједницу. Он се терети да је је дошао до њене родитељске куће у Мошорину, у којој је боравила с двоје малолетне деце, пошто је прекинула ванбрачну заједницу с њим. Тада је ногом развалио врата и након што је оштећена одбила да разговара и пође с њим, претио јој је да ће јој узети дете, говорећи јој да ће поћи с њим милом или силом и да ће јој, у супротном, залепити уста траком. Потом је ухватио њу за руку и одвукао до свог аутомобила који је био паркиран испред куће и принудио је да уђе у кола. При том је оштећена све време покушавала да пружи отпор, држећи у рукама њиховог заједничког двогодишњег сина, наводи се у оптужном акту.
Подсетимо, на отварању претреса протеклог октобра оптужени је изнео одбрану, саслушани су његова бивша ванбрачана супруга, са статусом оштећене у поступку, и сведоци. Окривљени није признао дело које му се приписује, рекавши да не може признати нешто што није урадио. Испричао је да је она отишла код своје маме у Мошорин са двоје деце, а да је он кренуо по њу да се врати у његову кућу у Уздин, „условнију за живот, јер није могао да издржи више без детета„, па је добровољно пошла с млађим дететом.
Супруга Душица С. тврдила је супротно, изјавила је том приликом да је отишла натерана силом и страхом.
М. Вујачић
