На сахранама су присуствовали чланови породица, другари из разреда, познаници и комшије, сви они које је исти немили догађај сада довео у исту тугу и неверицу.
- Не постоји реч која би исказала бол - започео је свој говор песник Тоде Николетић, ујак преминуле Божидарке Гаре Ђукић, чије су емотивне речи одзвањале у пратњи шуштања околних платана и бреза на месном гробљу у Црвенки. - Не рађају мајке децу па да их испраћају у небеске висине, није Гара поштено ни развила крила а већ нам оде. Сада планета остаје окрњена, да боли и удара у срце.
Божидарка Ђукић је за собом оставила трогодишњу ћерку Драгану с којом је живела у Новом Саду, а Николетић је стога упитао „какво је то зло па отима детету мајку”?
- Одговор на ову трагедију треба тражити у великој бризи за децу, три живота су се угасила а за два се још боре лекари - наставио је песник, дирајући у срце све присутне. - Ова трагедија је опомена свима да их (децу) мање волимо а више пазимо, само тако ћемо сачувати младе људе, да их лудост не убија. Зато је ово довиђења, а не збогом!
На гробљу у Кули иста слика. На сахранама је било подоста младих, вршњака, који су испратили своје другарице уз сузе и неверицу да су им се животи тек тако угасили.
Министар одбране Александар Вулин послао је телеграм ожалошћеној породици Ђукић из Црвенке, који је на испраћају прочитао песник Тоде Николетић.
- Поштована породицо Ђукић, искрено саосећам са вашим болом поводом ненадокнадивог губитка ћерке. Примите изразе најискренијег саучешћа у тренуцима у којима утехе нема - писало је у телеграму.
- Татјана је на нас оставила прелеп утисак, била је дивна особа, најбоља коју смо познавали - рекле су нам другарице из разреда Татјане Гудз, које су завршиле први разред средње стручне школе у Црвенки. - Наравно да не треба да возимо ако смо пили, али свако ради по своме. Наставници нам у школи не причају о тим стварима, али код куће нам говоре сваки дан. Ово је велика лекција за све нас...
Најбоље другарице Татјана Гудз и Марија Фекете заједно су отишле у излазак те кобне вечери између суботе и недеље, па тако и на вечни починак када су их, у сат времена размака, испратили најближи.
- Ово је божја судбина - става је мештанин Куле који је дошао на Маријину сахрану будући да познаје њеног очуха. - Ја сам дочекао пензију за воланом, али ето, никад се не зна ко је на реду. Десе се неке ствари, не буде увек до тебе, откаже волан, точак, искочи ти животиња... Сви ће сад рећи да је возач крив јер је пио, али никад није правило да је само алкохол крив. Нагледао сам се свега док сам радио, чиста срећа је што сам још увек жив.
Протеклог викенда око 3.30 часова на путу између Куле и Руског Крстура, дошло је до саобраћајне несреће услед које су погинуле три девојке, а повређени су Милица С. (14) и Јован В. (17) из Врбаса који се тренутно налазе на Институту за здравствену заштиту деце и омладине Војводине.
Михајло С. (23) из Руског Крстура, који је управљао возилом рено меганом, био је у алкохолисаном стању и, како неки мештани Куле тврде, до незгоде је дошло када је покушао да избегне бициклисту на путу. Њему је суд у Сомбору одредио једномесечни притвор.
Л. Радловачки
