Криминалистички инспектори обавили су увиђај и за убицом се трага.
Како наводи Н-1, убијени мушкарац је довођен у везу с црногорским криминалним „кавачким кланом”, а први резултати истраге указују на то да је у питању наставак обрачуна црногорских криминалних кланова.
По полицијским подацима, Балтић је високопозиционирани члан „кавачког члана”, на чијем челу су наводно Слободан Кашћелан и Радоје Звицер.
Сукоби и обрачуни двају кланова из Црне Горе, „шкаљарског” и „кавачког”, често се одигравају на територији наше земље. Некада јединствени „которски клан” поделио се због нестанка 250 килограма кокаина у Шпанији, а њихов сукоб се прелио и на улице Београда, а понекад и других градова у Србији. Рат кланова с Црногорског приморја почео је крајем 2014. године, након што је у Валенсији нестало 300 килограма кокаина који је наводно припадао „кавачком клану”. У том рату убијено је око 20 људи, а истражитељи су евидентирали и случајне жртве.
Директор полиције Владимир Ребић рекао је крајем 2016. године да је „црногорски клан најопаснији и најјачи у региону”.
Престоница Србије и прошле године играла је значајну улогу у суровом рату црногорских кланова. Крви, на срећу, за разлику од ранијих година, у Београду није било, брутални обрачуни и хладнокрвне ликвидације „шкаљара” и „кавача” одигравале су се на улицама црногорских градова, али су чланови тих кланова најчешће уточиште покушавали да пронађу баш у престоници Србије, где су ове године најчешће и „падали” у руке правде.
Тако је почетком јуна група од дест припадника „шкаљарског клана” ухапшена у популарном новобеоградском ресторану „Дурмитор” – у непосредној близини Првог основног суда и полицијске станице Нови Београд.
Обрачун због нестанка 300 килограма кокаина траје већ трећу годину: од которских тргова, преко подгоричких локала до улица Београда и Новог Сада.
Током прошле године у Црној Гори убијено је више припадника та два клана. Црна серија убистава, која су се током 2016. године ређала готово сваког месеца, почела је већ у јануару 2017. ликвидацијом Ђорђа Секуловића, који је био блиско повезан с „кавачима”. Већ у априлу мета је био Душко Рогановић, члан „кавачког клана”, испод чијег возила је била постављена бомба. Рогановић је у том нападу остао без обе ноге.
Неколико дана касније, на тераси стана у Београду рањен је Милош Ђуричковић, брат убијеног Радомира Ђуричковића и рођак убијеног Горана Ђуричковића, припадника „шкаљарског клана”. Бруталне ликвидације чланова породице Рогановић након тога су настављене. Убијани су и хапшени један по један...браћа, отац, стриц, телохранитељи...
Почетком маја београдска полиција ухапсила је наводне припаднике “кавачког клана” Немању Зуровца и Страхињу Кнежевића. Код Зуровца је нађен пиштољ и муниција, а полицијска сазнања су говорила да је током априла више пута одлазио на напуштену локацију и пиштољ „упуцавао” - вежбао гађање и квалитет оружја, спремајући га за употребу. Зуровац је у Црној Гори хапшен због убиства, док је Кнежевић хапшен је заједно са Вељко Беливуком (Вељом Невољом) након убиства Властимира Милошевића на трамвајским шинама. Пуштен је убрзо након привођења.
У Београду седином пршле године ухапшен и Владимир Рогановић, Душков брат од стрица. Лисице су му стављене због фалсификованих докумената. осушен је експресно, после само месец дана претреса.
Упућени тврде да је његово хапшење, међутим, било само део шире акције чија је права мета био „уметник” Дарко Караичић, најпознатији српски фалсификатор који је радио
за Кавчане, и урадио фалш документа Рогановићу. И не само њему већ и неким убицама у бекству, дилерима, лопови из гупе „Пинк Пантер”.
Уследио је одговор „кавчана”: у октобру је мучен и с пет хитаца у леђа убијен „шкаљар” Перо Дамјановић.
Е. С. Х.
