Упућени откривају да су две струје, како она коју предводи адвокат Владимир Гајић, који је за председника АКБ-а изабран 10. јуна, тако и друга, на чијем челу је Југослав Тинтор, изабран за председника АКБ-а 13. маја, ушанчене у непомирљивим ставовима и да поједини београдски адвокати чак размишљају о томе да кандидују идеју оснивање још једне адвокатске коморе Београда, али отворена је и даље опција одржавања заједничких избора, сазнаје „Дневник“.
Члан Управног одбора Адвокатске коморе Србије адвокат Александар Цвејић истиче да се што пре мора наћи решење унутар саме београдске адвокатуре да би наставила да ради несметано, али не подржава идеју о оснивању нове коморе нити је присталица других соломонских решења.
У овом тренутку постоје, како указује Цвејић, практично два руководства, а Адвокатска комора Србије, која је на неки начин овлашћена да штити законитост у раду подручних комора, врло јасно се одредила да је Управни одбор с Југославом Тинтором на челу легитимини представник адвокатуре Београда.
"Практично, формално све полуге, сем рачуна у банкама, сада држи Управни одбор с Југославом Тинтором, с тим да банке, за сада, не дају новац никоме", каже Цвејић и додаје да мисли, међутим, да су на најбољем путу да се, условно речено, и та формална препрека реши, да коначно београдска адвокатура почне да ради.
"Постоје разне тужбе па више не могу до краја ни да откријем ко је ту све кога тужио, али у сваком случају, мислим да судови нису вољни да се мешају у ствари адвокатуре, што није лоше", каже Цвејић.
Права људи који се сада уписују у Комору нису угрожена, без обзира на то што је ситуација флуидна и делује непријатно јер, малтене, ако погрешите спрат наћи ћете се негде где нисте очекивали.
Део београдских адвоката залагао се за то да се проблеми реше одржавањем нових заједничких избора, а и Цвејић је мишљења да би то био прави излаз.
"Колико је мени познато, Југослав Тинтор је предлагао да се иде на заједничке изборе, да то буде најкасније у септембру или октобру, али је друга страна, по информацијама које су до мене дошле, одбила и сада смо реално у статусу кво, који не одговара никоме, мада, без обзира на неки будући исход, победника не може бити", сматра Цвејић.
"Чињеница је да постоји велико незадовољство адвоката радом Коморе, што потпуно разумем и потпуно одобравам, али сада оснивати нове коморе, то би било заиста превише", објашњава Цвејић, и додаје да је оснивање других комора могуће, али и да је систем направљен тако да је готово и немогуће.
На питање има ли поруку за своје колеге у оба табора, Цвејић одговара да је његова порука да нема поруку.
"Ако нису способни то да реше, онда треба да одступе ", поручује Цвејић.
Ипак, други саговорник „Дневника“, заговорник идеје да се проблем двовлашћа у АКБ-у, ако није могуће другачије, реши оснивањем још једне адвокатске коморе Београда, сматра да ту опцију не треба игнорисати.
"Између те две струје, једне око колеге Југослава Тинтора, и друге око колеге Владимира Гајића, толики је анимозитет, чак мислим и да стално расте и да би заиста требало понудити и опцију формирања још једне адвокатске коморе Београда", објашњава један адвокат који не жели да му помињемо име.
Међутим остаје питање како би се те две струје око два руководства договориле које од њих би остало да руководи постојећим „старим“ АКБ-ом, а које новим.
Реалност је и то, како наводи Цвејић, да Управни одбор АКБ-а који је признат од АКС-а не може да контролише све просторије АКБ-а.
"С друге стране, Управни одбор с Владимиром Гајићем, држи други спрат под практичном опсадом, а на врата је навучена комода. То је зиста јединствен случај у историји адвокатуре, мислим не само овде, да не можете као адвокат нормално да уђете у просторије Коморе, кад долазите у службу морате да се најавите, тамо вас на улазу чека обезбеђење, плус навучен комад намештаја на врата. Лакше је данас ући у БИА или Пентагон него у просторије АКБ-а! То је заиста срозавање угледа адвоктуре до крајњих граница, и та срамота мора да буде прекинута ", наглашава Цвејић.
Адвокат Владимир Гајић, који је за председника АКБ-а изабран на изборној скупштини 10. јуна, обратио се 26. јула Министарству правде писмом у којем износи прозивке на рачун Адвокатске коморе Србије, односно њеног председника Драгољуба Ђорђевића. Он у писму наводи да је „запањујућа чињеница да се адвокат Драгољуб Ђорђевић обраћа Министарству правде, као и другим државним органима, институцијама или јавним предузећима, и арбитритра ко је легални и легитимни председник Адвокатске коморе Београда, где он резолутно одређује да је то адвокат Југослав Тинтор“. У писму, Гајић оспорава легитимитет Драгољуба Ђорђевића на функцији председника АКС-а, а цитирајући Закон о адвокатури, наводи да „Адвокатска комора Србије нема никакве прерогативе у односу на Адвокатску комору Београда, односно нема право надзора над законитошћу рада АКБ-а, нити на било који други начин може утицати на рад АКБ-а“. „Правоснажном одлуком Вишег суда у Београду поништен је избор Драгољуба Ђорђевића за председника АКС-а на Скупштини од 11. фебруара 2012. године, као и привремена мера којом се Ђорђевићу забрањује да обавља било какве службене радње из делокруга председника Коморе. Правна последица такве судске пресуде је да адвокат Драгољуб Ђорђевић никада није ни био председник АКС-а па не може та својства обављати ни у такозваном техничком мандату“, подвлачи, између осталог, Гајић у писму Министарству правде.
Ј. Јаковљевић
