Овом одлуком Апелациони суд је одбио као неосноване све жалбе и потврдио првостепену пресуду Вишег суда у Београду којом је у јуну прошле године Зиројевић осуђен на ову, максималну казну затвора за кривично дело (обично) убиство.
Тужилаштво је сматрало да је реч о тешком убиству, извршеном на свиреп начин из користобља, за које је запрећена казна од 10 до 40 година затвора, али се судови нису сложили са том квалификацијом.
Зиројевић је осуђен јер је 29. јануара 2015. године у стању смањене урачунљивости, али не и битно, убио Машуловића, када је он дошао у његов стан.
Зиројевић му је у ходнику стана нанео 15 повреда са најмање 14 удараца замахнутим "тешким чекићем или неким сличним предметом у потиљачном пределу главе и задњој трећини теменог предела обострано", наводи се у потврђеној пресуди.
Након тога је мртвом Машуловићу одсекао обе руке у пределу рамених зглобова, обе ноге у пределу кукова и обе подколенице у пределу колена, те је одсечене бутине оштећеног ставио у ПВЦ џак и однео у просторију недовршеног купатила на спрату наведеног стана, а труп, руке и потколенице оштећеног ставио у ПВЦ кесе и однео их у аутомобил убијеног и одвезао се до улице у Миријеву.
Труп и одсечене екстремитете оштећеног оставио је у магацинској просторији у сутерену зграде, у гаражном делу који је користио Машуловић. Ту је паркирао возило којим је дошао са ПВЦ кесама у којима је носио делове тела убијеног, пише у пресуди.
Унакажен леш пронашли су станари зграде и одмах позвали полицију.
Апелациони суд је овом одлуком одбио као неосновану жалбу тужилаштва које је тврдило да је реч о тешком убиству.
Потврдио је закључак првостепеног суда да нису доказани наводи оптужнице у вези са свирепошћу убиства, да је Машуловић након првог ударца благо изгубио свест и равнотежу услед чега је пао и беспомоћно лежао на поду, док је Зиројевић наставио да му задаје ударце у потиљачно-теменом делу главе, те да је Машуловић трпео бол "веома јаког интензитета, доживљавао јак примарни страх због непосредне виталне угрожености у трајању од 10 секунди до неколико десетина секунди све до момента губитка свести".
Апелациони суд указује да из налаза и мишљења Комисије вештака Медицинског факултета Института за судску медицину произлази да се, иако је мало вероватно, не може искључити могућност да је до губитка свести код оштећеног могло доћи након првог ударца од стране окривљеног.
По оцени Апелационог суда, такође су неосновани жалбени наводи тужилаштва да је Зиројевић извршио тешко убиство у смислу да је Машуловића лишио живота из користољубља, јер сматра да нису доказани наводи оптужнице да је Зиројевић убиством хтео да неосновано задржи износ од 21.000 евра, који је припадао Машуловићу.
У погледу одлуке о казни, Апелациони суд сматра да је правилно првостепени суд од олакшавајућих околности на страни окривљеног ценио чињеницу да раније није осуђиван, као и да је у моменту извршења дела услед стања повишеног емоционалног узбуђења био у стању смањене урачунљивости до степена битног, али не битно.
Од отежавајућих околности имао је у виду чињеницу да су Зиројевић и Машуловић били у пријатељским односима, да између њих није било сукоба, али и чињеницу да му је након убиства одсекао обе руке, обе ноге, и обе потколенице, као и да је након убиства одлазио код породице оштећеног, чиме је показао безосећајност.
