Они су окривљени за више кривичних дела у којима је повређено неколико особа, од тога две тешко, у силбашком локалу и испред њега 2015. године.
Момчило Аћимовић се терети да је мачетом дугом око пола метра, са сечивом од око 35 центиметара, покушао да лиши живота мештанина Живка Л., а Милан Аћимовић да је металном шипком тешко повредио Миљана Б. из Равног Села, након што су заједно ушли у поменути локал.
Млађем Аћимовићу, иако се оптужницом теретио за покушај тешког убиства, казна је изречена за „обично” убиство, за које су запрећене много блаже казне, уз насилничко понашање. Њему је укинут електронски надзор, док је његов отац Милан осуђен за насилничко понашање и наношње тешких телесних повреда.
Образлажући пресуду, председница већа судија Тамара Радовић је рекла да је несумњиво уврђено да су они криви да су вршили насиље и теже реметили јавни ред и мир. Она је казала да је Суд проценио да није само страх за живот кума, који се спомињао у одбрани као мотив за такво понашање, то и био већ и то да је оптужени Момчило две седмице раније добио батина у поментом локалу па је могуће да се радило и о моменту неке врсте освете за тај догађај.
„Међутим, бројне олакашавајуће околности, а и чињеница да су и сами били испребијани на месту догађаја од бројних гостију, допринела је доношењу тако ублажених казни“, навела је при образлагању пресуде председница већа судија Радовић
По оптужном акту, они су починили насиље над гостима без икаквог повода, тако што су отишли до дела локала у којем су били певачица и клавијатуриста, где је окривљени Милан ударио шипком у сталак микрофона и прекинуо музички програм, док је његов син Момчило мачетом ударио у звучник да би потом, вичући, тражили по имену једну особу. Затим је, по наводима оптужнице, окривљени Милан, такође без разлога, напао Миљана Б., ударивши га шипком тако да му је нанео тешке телесне повреде, због којих је, између осталог, трајно изгубио вид.
Иначе, на списку сведока чије су изјаве битно утицале на одлуку Суда је шест особа које су имале статус оштећених. Браниоци Бранко и Радомир Мунижаба имали су знатно другачији поглед на догађај, док њихови брањеници нису признали дела која им се стављају на терет.
Адвокат Бранко Мунижаба стајао је иза става да су окривљени отишли да помогну свом куму, након што су добили „чудан и необјашњив” позив мобилним телефоном да је он тешко повређен у наведеном локалу, и то „након њиховог исцрпљујућег вишечасовног боравка у цркви због обележавања Великог петка”.
Окривљени Момчило Аћимовић је у завршној речи изјавио да се каје због свог учешћу у догађају и да му је јако жао што се то десило.
„Судија, да није било те лажне дојаве телефоном, не бисте ме ни упознали“, казао је он.
Његов отац Милан такође је оценио да не би ни стигли на лице места да није било поменуте дојаве да им је кум озбиљно повређен. Додао је да само он сам зна како се осећа због тога случаја већ три године.
М. Вујачић
