То потврђује да кријумчари не мирију ни у време коронавируса, нити маре за моралне назоре, већ их интересује искључиво профит.
У прошлој години цариници су запленили више од 8,5 килограма златног накита, током 2019. године преко 11 килограма, а у 2018. години готово 14 килограма злата.
Највећа овогодишња заплена догдила се 6. децембра на прелазу Градина, када су цариници, у сарадњи са полицијом, запленили 4,5 килограма злата у плочицама, које је возач камиона сакрио испод постељине на кревету у камионској кабини.
Прекршај је откривен када је за излазну контролу пристигао камион турских регистарских ознака, натоварен робом коју је превозио из Немачке ка Турској. Без обзира што је возач рекао да сем робе коју превози нема ништа да пријави, возило је издвојено за детаљан преглед. Током контроле камионске кабине, испод два јоргана и јастука спакованих на доњем кревету иза возачког седишта, цариници су пронашли три пакета обмотана селотејп траком у којима су биле златне плочице са утиснутим ознакама „Ау 999,9’’.
Мерење је показало да се ради о 4,5 килограма чистог злата, чија ће вредност накнадно бити утврђена.
Једна од већих заплена забележена је и почетком септембра када су, у два наврата, на прелазу Прешево и на Аеродрому “Константин Велики”, цариници открили и спречили покушаје кријумчарења златног накита укупне тежине преко килограма.
Први случај догодио се на улазу прелаза Прешево, када је на ред за редовну контролу пристигао БМЊ швајцарских регистарских ознака, којим је управљао држављанин Северне Македоније, а који је цариницима рекао да нема ништа да пријави. Међутим, у кесама иза возачевог седишта пронађено је право мало благо - 735 грама тежак златни накит, запакован у кутије. У тој импресивној количини накита најбројније су биле наруквице, а најмасивнији предмет била је богато украшена огрлица, тешка 122 грама.
Процењена вредност откривеног накита премашила је износ од 20.000 евра, односно 2,5 милиона динара.
Други случај се догодио на Аеродрому “Константин Велики” у Нишу, током редовне контроле путника на излазу из земље, када је откривено готово 300 грама непријављеног златног накита. У прекршају се нашла двојна држављанка Шведске и Србије, која је у ручном пртљагу намеравала да пренесе 16 прстенова, 11 пари минђуша, осам наруквица, два ланца и осам привезака. Вредност скривених драгоцености процењена је у овом случају на 6.330 евра, односно 744.150 динара.
Цариници су злато пронашли и у памперс пеленама и кеси са храном, а готово килограм златног накита, чија је вредност процењена на преко три милиона динара, пронађен је “око врата” тридесетдвогодишњег Македонца албанског порекла. Како наводе у Управи царина, он није имао поменути накит буквално на себи, већ је ручну торбицу пуну злата окачио око врата, скривајући је испод закопчане јакне.
Кријумчари злато, било у полугама, накиту или кованицама, крију у свим деловима возила, али и у торбицама, ципелама, брусхалтерима, дечјим играчкама, готовим јелима...
Цариници су злато налазили у свим облицима: у праху, листићима, полугама, преко ломљеног и претопљеног, али је највише било накита.
Једанаест инвестиционих златника заплењено је у новембру на прелазу Хоргош код Београђанке (36), која је у изјави навела да је незапослена домаћица. Реч је о аустралијским инвестиционим „кенгур златницима“, на чијој се једној страни налази лик британске краљице Елизабете Друге, а на другој кенгур – симбол Аустралије. Девет већих златника теже једну златну унцу, док је тежина два мања четврт унце, али ће због њихове специфичности вредност бити утврђена тек након стручне експертизе.
Добро је познато да су драгоцености врста преносивих средстава плаћања, те да се као такви, једнако као и новац у готовини, морају пријавити при преласку границе.
У Управи царина подсећају да непријављивање већих количина накита и других драгоцености повлачи са собом ризик да буде привремено или трајно одузет. Истовремено, ризикује се и да аутомобил буде задржан, уколико вредност откривених драгоцености прелази једну трећину вредности возила у коме су кријумчарене.
Злато се најчешће шверцује из Турске ка земљама Европске уније због велике разлике у цени. Тај бизнис је типичан пример велике економске кризе, али и све лошије социјалне ситуације. Шверц злата увек је био привлачан кријумчарима широм света, па и онима који с таквим намерама пролазе кроз нашу земљу. По неким изворима, злато се на црном тржишту веома добро котира чак и у „уређеним” земљама попут Швајцарске, Белгије, Холандије, Луксембурга… Од почетка глобалне економске кризе, цена злата на тржишту се повећала, а самим тим и број кријумчара.
Д. Николић
