У информацији објављеној на сајту тужилаштва, наводи се да је тужилаштво закључило да не постоје основи сумње да је било које лице извршило кривична дела "угрожавање сигурности" или "насилницко понашање", нити било које друго кривично дело за које се гоњење предузима по службеној дужности, па је наложило полицији да покрене прекршајне поступке.
"Из исказа свих сведока и фотодокументације која се налази у списима предмета не произилази да је било ко од пријављених на било који начин угрозио сигурност неког лица претњама да ће напасти на његов живот или тело", наводи тужилаштво.
У односу на кривицно дело насилницко понашање, тужилаштво напомиње да из исказа сведока не произилази да је "умишљај пријављених био уперен ка томе да врше насиље према другом или да безобзирним понашањем значајније угрозе спокојство грађана".
Према закључку тужилаштва, било је управо супротно - пријављени су хтели да "спрече насиље над трећим лицима или изазивање туче због чега су неке од подносиоца пријаве и извели из масе људи, која је испровоцирана њиховим јасним исказивањем политичких ставова - супротним оним ставовима које је већина присутних у том тренутку имала, јасно исказали намеру да над некима од подносиоца пријаве изврше насиље".
Пријављени су их извели из групе присутних на начин који им је у том тренутку био једини могућ, сматра тужилаштво.
При томе је тужилаштво приликом одлучивања имало у виду и да оваквим радњама пријављених није дошло до значајанијег угрожавања спокојства грађана нити до тежег ремећења јавног реда и мира.
На то, између осталог, указује и чињеница да је скуп одржан до краја, након чега је дошло до мирног разилажења окупњених грађана, наводи се у информацији тужилаштва.
На основу свих изведених доказа, тужилаштво је, како се додаје, утврдило да се у конкретном слуцају евентуално ради о прекршају из области јавног реда и мира, па је Министарству унутрашњих послова наложило да против учесника скупа поднесе прекршајне пријаве Прекршајном суду у Београду, а због прекршаја предвиђених Законом о јавном реду и миру.
У детаљном образложењу своје одлуке, тужилаштво је подсетило да је по службеној дужности формирало предмет поводом догађаја испред Скупштине и на Тргу Николе Пашица 31. маја, када су према написима у неким медијима нападнути новинари који су били присутни због извештавања о инаугурацији новог председника.
Одмах након тога је у 2. и 6. јуна испитало сва лица која су сматрала да су оштећена том приликом и њихове изјаве третитало као поднете кривичне пријаве против НН лица, те је спровело јединствени поступак.
Након тога, тужилаштво је упутило Одељењу за јавни ред и мир МУП-а захтев за утврђивања идентитета особа које су учествовале у описаним догадајима, као и ради утврђивања да ли се у њиховим радњама стичу сви битни елементи било ког кривичног дела за које се гони по службеној дужности.
Одељење за јавни ред и мир тужилаштву је доставило два извештаја, 14. јуна и 30. октобра.
У извештајима је између осталог наведено да је утврђен идентитет особа које су учествовала у описаним догађајима, да су узете изјаве од свих лица која су сматрала да су оштећена том приликом као и сведока очевидаца, те да о описаним догађајима постоји фотодокументација, која је уз извештај достављена тужилаштву.
Из изјава грађана очевидаца који су 31. маја били испред Дома Народне Скупштине како би присуствовали свечаном полагању заклетве новог председника Србије произилази да су том приликом видели догађаје који се тичу извођења појединих новинара из масе.
"Сви су изјавили да би дошло до много већих инцидената и ''линча'', самим тим и тежег телесног повређивања учесника скупа, да ови новинари, као и неки грађани нису изведени из масе, а да су се притом лица која су учестовала у томе, понашала пристојно, да никоме нису претили, да су упућивали молбе да се престане са провокацијама и слично", напоменуло је тужилаштво.
Сходно томе тужилаштво је закључило да не постоје основи сумње да је било које лице извршило било која кривична дела за која се гоњење предузима по службеној дужности.
