Захтев за изуеће је поднео и сам судија Лукић, али је и он одбијен, након чега је почела седница за разматрање жалби на првостепену пресуду којом је Шарић осуђен на 9 година затвора а његови сарадници на казне од две до седам година затвора.
Шарић је затражио јуче да се из петочланог већа Апелационог суда које ће одлучивати о жалбама на пресуду изузме председник већа судија Лукић због сумње у његову притстрасност.
Његов бранилац Данило Шарић је тражио изеће и Лукића и још троје судија из истог ражлога - судије известиоца Бојане Пауновић, као и чланова већа Сретка Јанковића и Весне Петровић, јер су сви они учествовали у доношењу правоснажне пресуде против Шарића у процесу који се води за кријумчарење кокаина из Латинске Америке.
Та пресуда је укинута одлуком Врховног касационог суда и враћена је Апелационом суду на поновно одлучивање, које је у току пред новим судским већем.
Изузеће судије Лукића је тражено и јер је давао интервује НИН-у у вези са процесом против Шарића.
Шарић је у суд дошао из кућног притвора, у којем је од децембра прошле године.
Седница по жалбама на пресуду за прање пара је заказана за још осам наредних радних дана, и планирано је да траје до 8. априла.
На тој седници данас ће бити прочитана пресуда Специјалног од 31. јула 2020. године написана на више од 1000 страна, а наредних дана биће представљене и жалбе тужилаштва за организовани криминал, оптужених и њихових бранилаца.
Након тога ће суд одлучити да ли ће пресуду потврдити у целости, приначити, укинути и наложити понављање суђења или сам отворити претрес и извести кључне доказе а потом правоснажно пресудити.
Шарићу је иначе почетком марта почео претрес пред Апелационим судом у другостепеном поступку након жалби на пресуду којом је осуђен на 15 година затвора због кријумчарења 5.7 тона кокаина из Јужне Америке у Западну Европу.
Тај претрес се наставља 4. маја саслушањем сведока сарадника Драшка Вуковића.
Пресудом за прање пара која се преиспитије по жалбама, поред Шарића осуђен је и Небојша Јестровић на пет година затвора, некадашњи Шарићев адвокат Радован Шртбац на седам година затвора, док су на по четири године осуђени Предраг Милосављевић, Зоран Ћопић, Маринко Вучетић, Бојан Станојковић и Бобан Стоиљковић.
На по три године затвора осуђени су Аргуш Ердинћ и Марко Дабовић, а по две године су добили Горан Богдановић и Стевица Костић.
Супруга адвоката Штрпца, Дубравка Шртбац ослобођена је од оптужби, као и Немања Крстајић, док је против Небојше Спасића и Душана Ковачевића суд одбио оптужбу.
Шарићу је за прање новца изречена казна од седам година, а за потстрекавање других на прање новца четири године затвора, а као јединствену казну суд му је изрекао девет година.
Проглашен је кривим јер је новац криминалне групе од шверца кокаина инвестирао у легалне токове, навео је поред осталог судија Синиша Петровић изрицћући пресуду у јулу 2020. године, напомињући да је све рађено по претходном договору и са знањем Шарића.
Суд је такође наложио првостепеном пресудом одузимање имовине прибављене кривичним делом и то: привредно друштво „Млади борац“ Сонта, “Јединство“ Гајдоба, „Митросрем“ Сремска Митровица, УТП „Путник“ ад Нови Сад, ХТДП „Војводина“ Нови Сад, „Братство“ Прешево, „Данзо инвест“, имовина „АМЦ Звезда“ из Панцева-конкретно магацински простор у улици Стевана Шупљикца број 88 и право коришћења пратеће катастарске парцеле број 1976/4 КО Панчево и три стамбена објекта у Београду, на углу Јухорске и Дантеове улице, на катастарским парцелама број 1415/3 и 1330/4, уписаним у пописном листу број 6806 КО Београд 2.
Шарић није тада присуствовао изрицању пресуде, по сопственој жељи да не буде привођен из Окружног затвора у Београду, где се налазио у притвору од марта 2014. године, када се предао спрским власнима након вишегодишњег бекства.
Њему је притвор укинут 24. децембра 2021. године, након седам година и девет месеци, пошто је претходне четири и по године био у бекству.
Оптужени се у овом случјау терете за догађаје који су се одиграли у току 2008, 2009. и 2010.године.
Према оптужници, прљав новац криминалне групе, коју је, 2008. године оформио Шарић са више других лица, а која се бавила кријумчарењем кокаина дрога, уводили су у легалне новчане токове и прикривали његово незаконито порекло.
То су, како сматра Специјални суд, радили тако што су вршили конверзију и пренос имовине, инвестирајући прљав новац у куповину, узимање под закуп и преузимање појединих предузећа, пољопривредног земљишта и других непокретности на територији Србије, као и финансирањем пословања тако купљених и преузетих предузећа, а све у циљу превођења прљавог новца у легалне токове и прикривање његовог незаконитог порекла и стварног власништва.
У овом процесу суд је поступао по више оптужница Тужилаштва за организовани криминал које су сукцесивно, у различитим временским размацима, достављане суду и то тако да је последња од њих достављена 21. фебруара 2014. године.
Тужилаштво тврди да су Шарић и остали "опрали" око 22 милиона евра, зарађених кријумчарењем кокаина, а оптужени су то негирали.
Према наводима оптужнице за прање пара, новац од продаје кокаина који је набављан у земљама Јужне Америке пребациван је у Србију преко офшор компанија и уплаћиван на рачуне домаћих предузећа и појединих банака.
Та средства коришћена су за приватизацију друштвених предузећа, али и куповину некретнина и земљишта.
Новац је, између осталог, улаган и у новосадски хотел "Путник", "Митросрем" из Сремске Митровице, "Палић" из Суботице, бројне некретнине на Златибору.
Оптужени су се, међутим, бранили да су инвестирали у предузећа и земљишта, али и да је реч о легално зарађеном новцу.
