Суд сматра да је у овом случају искључена кривица Д.Ч. јер није био свестан да је његово дело забрањено, односно јер је био у неотклоњивој правној заблуди која искључује кривицу, будући да су обоје припадници ромске етничке заједнице, у којој је ступање у брак и сексуалне односе прихватљиво испод 14 година.
Овом одлуком, усвојена је жалба браниоца Д.Ч, па је преиначена пресуда Вишег суда у Панчеву којом је Чолаков био осуђен на пет година затвора због кривичног дела обљуба са дететом.
Пет година је минимум казне која је могла да му буде изречена, јер по закону није дозвољено ублажавање казне за ово кривично дело.
Д.Ч. и девојчица упознали су се преко друштвене мреже (Фацебоок) и више пута су имали полне односе, од јула до 24. августа 2017. године, када је приликом прегледа у Општој болници у Вршцу утврђена њена трудноћа.
Болница је по службеној дужности пријавила овај случај, па је Д.Ч. оптужен за кривично дело.
У детаљном образложењу одлуке, која је објављена на његовом сајту, Апелациони суд је навео да се у радњама Д.Ч. стичу сва обележја кривичног дела које му се ставља на терет, али да из одбране окривљеног и мишљења судског вештака произлази да је Д.Ч. у оквиру етничке заједнице којој припада, окружен примерима особа која су ступала у сексуалне односе и брак са лицима женског пола млађим од 14 година, а да због таквог понашања нису кривично гоњена.
Имајући на уму утврђена лична својства која се односе на ниво образовања, личне прилике, васпитање окривљеног, његове породичне прилике и окружење у ком се креће и из ког потиче, Апелациони суд је закључио да Д.Ч. није могао да зна да је ступање у полни однос са лицем које није навршило 14 година предвиђено као кривично дело.
"Он није био дужан и није могао да зна за пропис који одређује забрану ступања у полне односе са особама млађим од 14 година, већ је имао разлога да верује да је његово понашање дозвољено и чак друштвено пожељно, будући да су и његова и породица девојчице подржале њихов однос и у складу са обичајима ромске популације њихов заједнички живот прославиле", наводи се у образложењу пресуде.
На овакав закључак, како каже суд, додатно упућује чињеница да је девојчица у време критичног догађаја имала 13 година и 10 месеци, као и да су њена емоционална и социјална зрелост, према мишљењу вештака, биле у складу са узрастом - дакле, да је готово достигла узраст од 14 година који је законодавац определио као просечну старосну доб у ком већина појединаца достиже психичку и физичку зрелост за ступање у сексуалне односе.
Такође, на одлуку суда је утицала и чињеница да судски вештак није нашао значајнију разлику у физичкој и психичкој зрелости између Д.Ч. и 13-годишњакиње као и да је он убрзо након што је ступио у полне односне са оштећеном са њом засновао ванбрачну заједницу у којој и данас живе и одгајају заједничко дете.
"Из тога произлази да окривљени ступање у полне односе са оштећеном није доживео као једнократни сексуални чин ради задовољавања нагона, већ је, у складу са моделом у ком су дефинисани брачни и породични односи међу припадницима ромске етничке заједнице, ступивши у сексуалне односе са оштећеном планирао да заснује породицу", навео је Апелациони суд.
Суд је, на крају, указао да је несумњиво закључено да је окривљени поступао у неотклоњивој правној заблуди, будући да није био дужан и није могао да зна да је његово дело забрањено. Такође је нагласио да је у случају постојања неотклоњиве правне заблуде, искључена кривица као обавезни елемент кривицног дела, а самим тим и постојање кривичног дела, па је усвајањем жалбе браниоца окривљеног, суд преиначио првостепену пресуду и окривљеног ослободио од оптужбе да је извршио кривично дело.
