Апелациони суд је усвајањем жалбе окривљених преиначио првостепену пресуду само у делу одлуке о казни, те је Милицу Мацић осудио на јединствену казну кућног затвора од годину дана, Јелену Степановић на јединствену казну кућног затвора од десет месеци и Дању Милановић на осам месеци кућног затвора, објављено је на сајту суда.
Такође, оптуженима су изречене и новачена кажне од по 100.000 динара свакој.
Према окривљенима је изречена и мера безбедности одузимања предмета, мобилних телефона са припадајућим картицама, лаптопови и други предмети.
Апелациони суд је приликом доношења одлуке о казни, нашао да је првостепени суд приликом доношења одлуке правилно ценио чињеницу да је Мацић за време извршња кривичног дела имала 21 годину, као и њену ранију неосуђиваност, признање изршења кривичног дела, изражено кајање и конкретно држање пред судом.
Другостепени суд сматра да је Виши суд приликом доношења одлуке правилно ценио и отежавајуће околности да је Мицић предузела највећи број радњи у оквиру учињеног продуженог кривичног дела, затим начин припрема и реализацију кривчног дела, што све указује на исказану систематицност, упорност и одлучност, што говори о високом степену организованости, чињеницу да је у реализацији кривицног дела била особа од посебног поверења организатора, сада осуђеног Вукашина Милојевића, те да је додатно вршила надзор и контролу рада друге две окривљене.
На страни Степановићеве и Милановићеве, правилно је првостепени суд као олакшавајуће околности ценио цињеницу да се ради о младим особама, које су запослене и остварују легалне приходе, њихов ранији уредан живот, неосуђиваност, као и признање извршења кривицног дела, изражено кајање и коректно држање пред судом, као и породичне прилике Милановићеве.
Док је од првостепени суд правилно од отежавајућих околности ценио бројност предузетих радњи у оквиру уцињеног продуженог кривичног дела, начин припреме и реализацију извршеног дела, што све указује на исказану изузетну систематицност, упорност и одлуцност, што говори о високом степену организованости.
Међутим, по мишљењу Апелационог суда, основано се у жалбама окривљених, указује да је првостепени суд као отежавајуће околности узео оне околности које проистичу из битних обележја бића кривицних дела удруживање ради вршења кривичних дела, док утврђеним олакшавајућим околностима на страни окривљених није дао адекватан знацај.
Наиме, Мацићева је у време извршења дела завршила средњу школу, претходно није била осудивана, а према стању у списима покушала је да напусти ове послове, али је из страха остала да ради.
Такође, Степановицева је завршила средњу школу и стекла лиценцу, до сада је неосуђивана и више месеци пре хапшења је сама одлучила да престане да се бави овим незаконитим пословима.
Окривљена Милановић је запослена, раније неосудивана и њене породичне прилике се морају ценити као олакшавајуца околност, како сматра Апелациони суд.
Притом суд је оценио да су се све три окривљене током поступка коректно држале, уредно одазивале позивима суда, и својим признањем су битно допринеле ефикасном вођењу кривичног поступка, те су изразиле искрено кајање.
Имајуци у виду напред наведено Апелациони суд је првостепену пресуду преиначио у погледу одлуке о казни налазеци да су овако одмерене казне сразмерне степену кривице окривљених и тежини изрвршених кривицних дела.
Окривљење се терете за кривична дела удруживање ради вршења кривичних дела и продуженог кривичног дела посредовање у вршењу проституције у саизвршилаштву.
Наиме, у пресуди првостепеног суда се наводи да је окривљени Вукашин Милојевић, против кога је поступак правоснажно окончан, организовао криминалну групу која је деловала споразумно у вршењу кривичног дела посредовање у вршењу проституције.
Такође, Милојевић је од окривљених девојака узимао половину зарадњеног новца, а поред њих осдујени су и остали припадници ове крииналне групе Дарко Александрић, Далибор Александрић, Стефан Босиљчић, Ненад Совиљ и Брнаислав Лело.
