У припреми измена Кривичног законика Србије предлаже се да кућни затвор буде уведен као самостална казна лишења слободе, док је по садашњем решењу алтернативна, јер је предвиђено да суд за изречену казну затвора до године може истовремено одредити да ће је осуђени издржавати у просторијама у којима станује, уколико се може очекивати да ће се и на тај начин остварити сврха кажњавања.
Нацртом новог концепта, чији је аутор професор др Зоран Стојановић, предлаже се да кућни затвор буде самостална казна у трајању до две године за кривична дела за која је Кривичним законом запрећена као максимална казна затвор у трајању до осам година.
Како се наводи, услови за изрицање кућног затвора су другачије постављени у односу на садашње решење, тако да један услов донекле сужава примену те казне, док је други проширује.
Наиме, по важећем решењу, могућност да осуђени издржава казну затвора у просторијама становања ограничено је на казне до године затвора, а није условљено законом прописаном висином затворске казне. Због тога се може изрећи и за дела за која је прописан затвор од године до десет година, и за тежа дела, уколико се до изречене казне дошло ублажавањем казне.
У образложењу се наводи, између осталог, да кућни затвор, по свом карактеру, представља посебну казну лишења слободе, лакшу од казне затвора.
„Нацрт оправдано даје кућном затвору положај самосталне казне, због тога што сам начин извршења даје тој казни другачији карактер и тежину, те стога има разлога да она прерасте у самосталну казну лишења слободе. И њен све већи практични значај иде томе у прилог”.
По образложењу предлога, „циљ новопостављених услова је, пре свега, веће растерећење казнених установа”.
Ј. Јаковљевић
