Истражни судија одредио је истражни затвор за 12 чланова веће групе на чијем је челу наводно Нусрет Сеферовић, као и за девет чланова друге, мање групе, односно за све осумњичене за које је Ускок то затражио, преноси Хина.
Како се наводи, остали осумњичени припадници споменутих група у истрази ће се бранити са слободе.
Првим решењем обухваћено је 19 хрватских држављана и држављанки старости од 21 до 64 године, док је другом истрагом обухваћено 10 хрватских држављана и једна држављанка Србије старости између 29 и 64 године.
Ускок сумња да је првоосумњичени Нусрет Сеферовић, за којег је наведена само старост, повезао у злочиначку организацију 19 осумњичених и још неколико непознатих особа, као и да је он по цени од најмање 500 куна набављао податке из информационог система МУП-а, док је за 1.400 евра омогућавао и прелазак државне границе.
Поред тога, Сеферовић је организовао 18-члану групу која је од 2017. до новембра 2019. израђивала хрватске исправе на основу фалсификованих српских исправа са фотографијама трећих особа, за најмање 3.500 евра по документу.
Иста група је израђивала фалсификоване хрватске возачке дозволе на основу лажних британских возачких дозвола по цени од најмање 3.500 евра по дозволи.
Група је уз помоћ службеника МУП-а набављала податке о одговарајућим хрватским држављанима, на чије би име могла да се раде документа, а потом су их достављали Сеферовићу који је од непознатих особа прибављао неоригиналне српске пасоше са унетим личним подацима о идентитету хрватских држављана и фотографијом заинтересоване особе као стварног корисника.
Како се наводи, њихови "клијенти" су били углавном држављани Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине и Словеније који би се таквим идентитетом користили као својим.
На тај начин израђено је најмање 42 личних карата и 40 хрватских пасоша по цени од 3.500 евра за комплет исправа, а најмање 11 неоригиналних британских возачких дозвола замењено је за хрватске возачке дозволе по истој цени.
Група је прелазак државне границе наплаћивала најмање 1.400 евра по особи, а извршен је засад неутврђени број провера у МУП-овом информационом систему, чиме је прибављена корист од најмање 191.100 евра.
У другом случају организатор фалсификовања био је 46-годишњи хрватски држављанин који је од августа прошле до новембра ове године у Хрватској и Србији међусобно повезао 10 особа старости између 29 и 64 године.
Наручитељи лажних исправа били су углавном починитељи кривичних дела и припадници мафијашких група из Србије и Црне Горе, који су за документе плаћали између 7.500 и 15.000 евра.
Првооптужени 46-годишњак је лично и посредством 40-годишњака с наручитељима договарао набавку хрватских исправа са туђим идентификационим подацима, а потом је прибављао идентификационе податке српских држављана који поседују хрватско држављанство, али немају издате хрватске документе.
Када би се утврдило да је идентитет погодан за издавање личних справа, 46-годишњак је у Србији прибављао неоригиналне српске пасоше са подацима особа на чије идентитете су подношени захтеви за издавање хрватских исправа, а са уметнутим фотографијама крајњих корисника.
Захтеве су подносили на идентитет особа чије им је идентфикацијске податке прибављао 46-годишњак те су им прилагали матичне листове и држављанства на та имена, а које су претходно извадили код матичара, а притом су као доказ идентитета предочавали неоригиналне српске пасоше.
Не сумњајући у веродостојност документације, овлашћени службеници су им издавали хрватске исправе са туђим идентитетима и њиховим фотографијама.
На тај начин омогућили су издавање и коришћење најмање 67 личних карата и најмање 70 хрватских пасоша, чиме су себи прибавили корист од најмање 525.000 евра.
Ускок је истакао да је у овој истрази остварена успешна међународна сарадња с надлежним српским тужилаштвом.
