Рутовићу је пресуда изречена у одсуству јер је од тог догађаја у бекству и за њим је на снази црвена потерница, а Мумину је укинут притвор.
Њима је суд изрекао једиснтвене казне за кривична дела наношење тешких телесних повреда, насилничко понашање и недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја.
Ово је првостепена пресуда на коју и одбрана и тужилаштво имају право да уложе жалбе.
Према оптужници њих двојица су учествовали у рањавању Ранковића, који у овом поступку има статус оштећеног.
Он је испитан прошле године на суђењу, али је навео да се не сећа ничега од уласка у ресторан, није се придружио кривицном гоњењу оптужених, нити је истакао захтев за одштету.
Мумин је делимицно признао кривицу, односно да је нанео тешке телесне повреде Ранковићу, али је негирао да је том приликом пуцао, тврдећи да је до опаљења његовог пиштоља дошло услед "гурања и отимања“.
Категорично је тврдио да на Ранковића није пуцао ни Рутовић.
Инцидент је забележен камерама хотелског ресторана.
Према наводима оптужнице, Рутовић и Мумин су дошли у хотел Парк 22. марта 2017. око 20:30 и након вербалног сукоба између Рутовића и Ранковића који је седео са друштвом за столом, нанели су му тешке телесне повреде.
Мумин је оптужен да је пиштољем више пута ударио Ранковића у главу и тако га онеспособио, док је Рутовић потом Ранковића у ноге испалио више пројектила, од чега се овај нашао на поду.
Потом су га, према оптужници, заједно са још једим НН лицем ударали флашама и чашама у главу, а потом побегли са лица места.
Приликом инцидента у хотелу Парк, Ранковић је упуцан у обе ноге.
Он је власник Хепи телевизије и компаније Имвеј у оквиру које послују бројна предузећа.
Рутовић је један од ретких преживелих актера филма „Видимо се у читуљи“, који се бави феноменом „жестоких момака“ из криминалне средине у Србији почетком деведесетих.
