Наиме, девојчице су се сликале наге и изводиле порнографске представе пред камерама, а тај догађај се сврстава у „сајбер јазбине”, појам који је последњих година изузетно распрострањен у свету.
Деца и млади чине најрањивију групу корисника дигиталне технологије, а интернет омогућава дикретну регрутације жртава и извршиоцима кривичних дела пружа анонимност и даје им могућност за врбовање.
По резултатима годишњег извештаја УНИЦЕФ-а „Стање деце у свету 2017: Деца у дигиталном свету”, свако треће дете изложено је сексуалним и другим злоупотребама на интернету.
Одељење Министарства унутрашњих послова Србије за борбу против високотехнолошког криминала покренуло је пре седам година акцију „Армагедон” усмерену на сузбијање дечје порнографије. Од почетка акције полиција је идентификовала и процесуирала 180 лица која су извршила кривично дело против полне слободе, и најчешће је то приказивање, прибављање и поседовање порнографског материјала и искоришћавање малоленика за порнографију. Међу њима су људи из различитих средина, образовања и старосне доби.
Последњих неколико година актуеле су такозване сајбер јазбине. Реч је о злоупотреби деце и малолетника кроз два модела – порнографију и проституцију. „Сајбер јазбине” посебно су заступљене у сиромашним земљама, где криминалне групе користе положај малолетних лица и сиромаштво деце, врбујући их за јазбине. „Сајбер јазбина” подразумева просторију у којој се налази рачунар с веб-камером пред којом малолетници изводе порнографске представе или снимају сексуалне чинове док се све преноси онлајн. Пренос гледају педофили који ту „услугу” плаћају криминалним групама, односно организаторима. Дакле, неки педофил било где у свету може да плати особи која држи „сајбер јазбину” да закаже термин и да гледа шта се дешава у „сајбер јазбини”.
По досадашњим сазнањима, жртве обично на наговор другарица почињу да се баве „сајбер сексом”. Малолетнице се упуштају у „сајбер секс” углавном због добре зараде, али и због убеђења да то гледају само странци које никада неће упознати и видети уживо.
Педофили прво уз помоћ лажних профила на друштвеним мрежама покушавају да се приближе жртви. Они склапају психолошки профил жртве по доступним подацима на популарним друштвеним мрежама. Када крену у „напад”, уз доста стрпљења покушавају да задобију поверење жртве, а када им то успе, почињу удварање, потом наговарају жртве да се скину и покажу обнажене делове тела. Након добијања обнажених фотографија следе уцене и принуда на „сајбер секс”.
Осим „сајбер секса”, педофили преко друштвених мрежа врбују малолетна лица. Тако је пре неколико година јавност потресла вест да је четрдесеттрогодишњи А. Н. ухапшен у акцији „Армагедон” због сумње да је силовао тринаестогодишњу девојчицу. Наиме, он је жртву упознао преко лажног „Фејсбук” профила који је био толико веродостојан да нико не би посумњао да се ради о лажњаку. Извесно време би се дописивао с девојчицама, а потом прешао на удаварање. Како је главна полицијска инспекторка Одељења за борбу против високотехнолошког криминала МУП-а Татјана Ђурашковић испричала ученицима на конференцији „Друг није мета”, свакој малолетници с којом је контактирао је говорио да је лепа, да жели да се забавља с њом, а онда би уследили захтеви за експлицитним фотографијама и снимцима.
– Једна од њих, девојчица М. М. је пристала да се виде и тада је силована – рекла је том приликом Татјана Ђурашковић. – Ту нема повратка. Један млади живот је уништен.
Иначе, по писању медија, у мобилном телефону и компјутеру А. Н. пронађено је више од 200 порно-фотографија с малолетним девојчицама и дечацима, као и бројева телефона и мејлова жртава.
Тај случај је класичан пример врбовања деце на интернету. Највише жртава је на мрежи „Фејсбук”, у последње време све више на „Инстаграму” јер је и интересантнија младима. Девојчице на „Инстаграму” каче своје фотографије.
Д. Николић
