Он је обавезан да исплати за одштету поводом страха и бола оштећеној 160.000 динара и одлучено је да остаје у притвору.
Суд није нашао олакашавајуће околности при одмеравању казне, а отежавијућих је било више, почевши од тога да он има 13 правоснажних пресуда иза себе и два поступка у току. - Оштећену је спасао само Бог и медицински техничар који је њу отргао од вас кад вас је после њеног вриска затекао с обе руке на њеном врату. Да се он појавио мало касније, ко зна шта би било. Искази сведока били су уверљиви и њима смо поверовали. Та радња дављења је била пресудна за то да прихватимо кривично дело убиства у покушају, а не ударци тешком пластичном тацном по глави и ударац шаком у пределу главе. При томе, имали смо у виду да нисте показали саосећање према жртви и извинили јој се или рекли да вам је жао због тога што се десило иако сте видели да је она у ивалидским колицима плакала у судници. Показали сте моћ у мраку собе у којој су лежале три непокретне старије жене. Сами сте рекли да би негирали ударац у пределу ока да се није десио јер да јесте, како сте казали, истерали би јој око кроз потиљак својом снажном песницом. Не може се ни замислити њихов страх у том моментима јер су биле потпуно немоћне - навела је у образложењу пресуде председавајућа већа новосадског Вишег суда судија Ивана Јосифовић Додала је да је окривљени, иако је био алкохолисан, могао да буде свестан својих поступака.
- Од државе сте добили, иако немате запослење, топао смештај, храну, социјалну заштиту, а ипак сте урадили овако нешто. Зато што нисте знали то да цените, сад ћете од државе добити седам година затвора у Казнено поправном заводу - истакла је судија Јосифовић. Подсетимо, у четвртак је у инвалидским колицима у судницу приступила времешна Божана О. која је испричала да је окривљени био под утицајем алкохола и дроге када ју је напао и да је тада славио рођендан. Она је више пута заплакала пред већем и правила паузе да би се смирила и прокоментарисала да јој је тешко што се присећа тога.
- Лежала сам с цимеркама у мраку те ноћи, онда је он ушао и питао ме где је један корисник центра према којем ја гајим јаке симпатије. Нисам хтела да му одговорим јер сам се уплашила за њега. Бора је на кратко изашао из наше собе, па се одмах вратио и рекао ођедном да ће ме убити. Питала сам га зашто, али он почео да ме удара дебелом пластичном тацном за послужење јела, и у главу руком, а потом је почео да ме дави. Видела сам црвене варнице пред очима, почела сам да вриштим, па је дотрачао медицински техничар, упалио светло и спасао ме - рекла је том приликом Божана О.
Окривљени је потом у завршним речима казао да у Дому никада никога није ударио. Изјавио је да је оштећена сама себе повређивала сталним падањима из инвалидских колица и из кревета.
Вештак за судску медицину је након одбране налаза тима за психијатрију и психологију остао на рочишту у јуну при налазу и мишљењу и споменуо да повреде оцењене као лаке, наведене у оптужном акту, могу настати од удараца затвореном шаком, мада је окривљени све време тврдио да су оне код оштећене наступиле приликом њених учесталих падова, па и на главу и да је он њу само "дрмусао".
М. Вујачић
