Ово је друга првостепена пресуда којом је Симеуновић осуђен на исту, максиманлну казну за кривично дело убиство од 15 година затвора, као и првом пресудом коју је прошле године укинуо Апелациони суд и наложио понављање суђења.
Симеуновић је током процеса негирао да је извршио ово убиство.
Матеовић је убијен 6. фебруара 2004. године у кафићу у Сремској улици у Београду, а верује се да је права мета био његов брат, који је, према писању медија, сутрадан требало да сведочи на суђењу за оптуженима за убиство Ражнатовића 2000 године.
Звонко Матеовић је на дан убиства Аркана 15. јануара 2000. године био једини његов телохранитељ који је пуцао и ранио у ногу Добросава Гаврића који је тада ипак успео га побегне, мада је неколико дана касније ухапшен.
Гаврић је од 2006. године опет у бекству, али је осуђен на 35 година затвора због убиства Ражнатовића. Ухапшен је у Јужноафричкој Републици, и чека се одлука тамошњег правосуђа о његовом изручењу Србији.
Симеуновић је оптужен да је 6. фебруара 2004. године, у башти кафе-клуба у Сремској улици убио Далибора Матеовића и тешко ранио Славишу Томића, а онда се дао у бекство притом пуцајући на полицајце, који су му узвратили ватру.
Успео је да побегне, али је ухапшен осам година касније, тачније 2012. због разбојништва на Булевару Михаила Пупина, 16. новембра 2010. године, током којег је однето 11 милиона динара, власништво мењачнице "Париз".
Док је био у притвору расветљено је убиство Далибора Матеовића.
Симеуновић је такође 14. јула 2017. године био покушао да побегне од затворске страже приликом привођења у Виши суд на суђење за убиство Далибора Матеовића.
Тада је приликом изласка из полицијског возила одгурнуо једног припадника службе за обезбеђење и дао се у бекство.
Међутим, брзом интервенцијом четири комадира, Симеуновић је савладан је одведен у суд.
