Против наведене пресуде жалбу је изјавио ВЈТ јер је оценио да је чињенично стање утврђено непотпуно и погрешно, уз предлог да се оптужени након отварања новог главног претеса прогласи кривим и предложио затворску казну у трајању од пет година.
Бранилац оптуженог Ласла Е, новосадски адвоката Бранко Мунижаба, потом је приложио одговор на жалбу ВЈТ, с предлогом да је Апелацони суд одбије као неосновану.
У необичајеном поступку, након што је Врховни касациони суд укинуо правонажну пресуду Ласлу Е, окривљеном за продужено (у више наврата почињено) кривично дело обљубе с дететом, уважен је захтев за заштиту законитости његовог браниоца и он је ослобођен кривице, након што је издржао три године затвора од четири досуђене.
Предмет је крајем претпрошле године био враћен на поновно суђење.
Окривљени је крајем претпрошлог новембра пуштен на слободу из КПЗ у Сремској Митровици, око годину дана пре истека казне. Како је тада за “Дневник” изјавио бранилац окривљеног адвокат Мунижаба, Више јавно тужилаштво није поднело доказе да би се могло утврдити да је бивши осуђеник и затвореник крив за кривично дело које му се ставља на терет, па је Врховни касациони донео ослобађајућу пресуду, а након одлука Вишег суда у Сомбору и Апелационог суда у Новом Саду. Окривљени је, по наводима општужнице, 2017. године у више наврата, сексуално злостављао млађег блиског рођака, кад је овај имао мање од 14 година. Дело је, наводно, почињено у малој кући у којој, донедавно осуђени, станује са својом мајком, која има петоро деце.
Он је од почетка поступка негирао у потпуности извршење дела којим се терети. Није никада осуђиван и био је запослен пре одласка у затвор. Његов бранилац, тражио је на главном претресу да се дете, које има статус оштећеног, саслуша под посебним одговарајућим условима, јер у истражном делу поступка пред тужиоцем није, али је судско веће то одбило.
У образложењу одлуке Врховног касационог суда наведено је тада да из списа предмета произилази да се побијене правоснажне одлуке, поред осталих доказа, заснивају и на исказима сведока о сексуалном злостављању малолетног оштећеног, који нису имали непосредна сазнања о критичном догађају. Они су пред јавним тужиоцем и судом сведочили о ономе што им је дете саопштило, а што су првостепени и другостепени судови навели у образложењу својих пресуда. Дете у току поступка није испитано.
М. Вујачић
