Оптужба је одбијена јер је реч о већ пресуђеној правној ствари, наводи се у информацији објављеној на сајту Апелационог суда, који је, усвојивши жалбе одбране, преиначио пресуду којом су Пешић и Давидовић прошле године били проглашени кривим и осуђени на 14 месеци, односно на годину дана затвора.
Прва информација коју су раније данас пренели медији заснивала се на информацији која је објављена на Давидовићевом сајту - да је Давидовић ослобођен од оптужби.
Међутим, оптужба је одбијена из процесних разлога - јер је реч о већ пресуђеном предмету у другом, прекршајном поступку, а према закону се не може два пута судити због истог догађаја.
Апелациони суд је указао да је утврдио како је првостепена пресуда захваћена битном повредом одредаба кривицног поступка јер постоји околност која трајно искључује кривицно гоњење, с обзиром да се ради пресуђеној ствари, с обзиром да је против њих већ вођен и правоснажно окончан прекршајни поступак поводом истог догађаја, а што искључује кривично гоњење.
Тај суд подсећа да је одлуком Општинског органа за прекршаје у Новом Саду у односу на Давидовића обустављен прекршајни поступак због прекршаја из Закона о јавном реду и миру, док је Пешић правоснажном одлуком истог органа проглашен одговорним и кажњен казном затвора од 25 дана.
Спорни инцидент се догодио када је учеснике Антифашистичке шетње "Стоп фашизму" у Дунавској улици напала група припадника Националног строја који су се окупили у Дому војске и поред полицијске забране и и започели вербални и физички сукоб са учесницима антифашистицког скупа, бацајући каменице и тврде предмете на њих.
У окршају каменицама је погођено неколико грађана, међу којима и тадашњи шеф новосадске канцеларије Хелсиншког одбора за људска права Павел Домоњи.
Део Давидовићеве групе раније је осуђен у прекршајном поступку а двојица окрвљених су закључила споразуме о признању кривице са тужилаштвом.
Давидовић је раније пред новосадским правосуђем правоснажно осуђен, јер је крајем 2005. године са својом групом упао на антифашистичку трибину Филозофског факултета у Новом Саду, где су вербално и физички напали учеснике.
Уставни суд је 2011. године забранио деловање Националног строја.
Потпредседница Владе Зорана Михајловић, рекла је данас да Србија треба да се развија као друштво које негује толеранцију и европске вредности, а да у таквој заједници не може бити разумевања за оне који изазивају и распирују мржњу.
Михајловићева је, реагујући на вест о ослобађајућој пресуди вођи забрањене организације Национални строј, Горану Давидовићу, за изазивање националне, расне и верске мржње и нетрпељивости, рекла да се оваквом одлуком шаље веома лоша порука да насиље и мржња пролазе некажњено.
Србија неће бити сигурна кућа за фашисте, нити за било кога ко жели да грађане дели по било којој основи, било да је у питању национална припадност, боја коже или вероисповест, или да то користи као повод за насиље, навела је Михајловићева у саопштењу.
Одлука Апелационог суда да ослободи Горана Давидовића за изазивање националне, расне и верске мржње и нетрепељивости је срамно смејање у лице правди, оценио је данас председник Лиге социјалдемократа Војводине (ЛСВ) Ненад Чанак.
И лаику је јасно је да се не може поистовећивати прекршајна казна и кривично дело. Зато сада они који су овакву пресуду донели, морају озбиљно да размисле какву су поруку послали и домаћој и међународој јавности, истакао је он у саопштењу ЛСВ.
Такође, требало би да се запитају и да ли су тиме постали директно саучесници у даљем распиривању националне и верске мржње, поручио је Чанак.
Како је упозорио, од раније је познато да овакве пресуде, односно некажњавање починилаца само охрабрује оне који су чинили кривична дела да их чине још више, а оне који нису - уверава да је то легалан метод односа према неистомишљеницима.
Ако не постоји казна за окупљање фашиста и напад на антифашистичку колону и разбијање глава антифашистима, то значи да је такво понашање дозвољено, истакао је Чанак.
Према његовим речима, не треба очекивати да ће антифашисти то мирно трпети, јер су већ показали да умеју да изађу на улицу и да супротставе.
