због неспровођења ефикасне истраге о експлозији у фабрици „Грмеч” у Земуну 23. јуна 1995. године, саопштио је суд у Стразбуру.
Србија је прекршила члан 2 Европске конвеције о људским правима јер није расветлила околности погибије радника Војислава Мучибабића у експлозији која се, како се наводи у пресуди, догодила приликом тајне производње композитног ракетног горива.
Михајло Мучибабић из Новог Сада тужио је Србију Европском суду за људска права због неадекватне истраге о смрти свог сина у експлозији изазваној тајном производњом ракетног горива. Позивајући се на члан 2 (право на живот), Мучибабић је оптужио власти у Београду да су пропустиле да спроведу брзу и ефикасну истрагу о смрти његовог сина, у покушају да прикрију учешће државе у тајним активностима.
Снажна експлозија у фабрици „Грмеч”, која је, по налогу српске обавештајне службе производила ракетно гориво, догодила се 23. јуна 1995. године. У несрећи је погинуло 11 радника, међу којима и Мучибабић, а 11 запослених је тешко повређено, наводи се у саопштењу суда.
Криминалистичка полиција одмах је изашла на лице места, а сутрадан је основана комисија, састављена од службеника Института за безбедност и сувласника компанија укључених у производњу да би се испитао узрок експлозије. Комисија је у извештају, објављеном осам месеци касније, закључила да је експлозију изазвала топлота током производње композитног ракетног горива, после чега је покренута прелиминарна истрага против Н. Н. лица из фабрике „Грмеч”.
Истражни судија је саслушао сведоке експлозије, породице жртава и безбедносне руководиоце у периоду између 1999. и 2000. године. Ипак, Тужилаштво је у јуну 2000. године одлучило да не покреће даљу истрагу, позивајући се на доказе који су тајна, а у недостатку било каквих утврђених кривичних дела.
Убрзо након те одлуке, Михајло Мучибабић је затражио да се отвори истрага о кршењу сигурносних прописа. Тужилаштво је покренуло истрагу, али пошто је утврђено да се композитно ракетно гориво производило на захтев српске обавештајне службе, истрага је затворена 2003. године.
Мучибабић је потом тужио четворицу високих функционера двеју компанија које су учествовале у производњи ракетног горива због тога што нису преузели неопходне безбедносне мере. Апелациони суд је 2013. године, после дугог поступка, правоснажно ослободио руководиоце фабрике због недостатка доказа.
Прво је оптужено пет особа – тадашњи директор „Грмеча” Рајко Унчанин, бивши помоћник начелника Ресора државне безбедности Радосав Лукић, бивши технички директор „Грмеча” Слободан Коматина, Владица Божић и Радислав Чобанин из предузећа „ЈПЛ системс”. Тадашње Окружно јавно тужилаштво одустало је од гоњења па се окривљенима судило по приватној тужби породица настрадалих.
У оптужници се наводи да је у мају 1995. ДБ, преко Радосава Лукића, у „Грмечу” организовао производњу композитног ракетног горива, за које „Грмеч”, као цивилна фабрика, није био ни технички ни технолошки способан, нити су радници знали какву материју имају у погону. По подацима америчке обавештајне службе ЦИА, објављеним у „Вашингтон тајмсу” 12. новембра 1996, српска фирма „ЈПЛ систем” потписала је 30 милиона долара вредан уговор с либијским званичницима за техничку подршку у развоју ракетног програма.
С. Х. Д.
