Расписивање новчаних награда грађанима за пружање информација полицији које би довеле до расветљавања злочина у Србији је неуобичајено и дешава се у случајевима нерешених тешких кривичних дела која су посебно узнемирила јавност.
Подсетимо, убиство фризера Арнолда Ш. (46) у Бечу 16. новембра 2016. још није добио свој расплет, због чега су се бечка полиција и тужилаштво одлучили да потраже трагове и у Србији, нудећи чак 20.000 евра за било какве информације о починиоцу тог злочина! Прашина око смрти Аустријанца још се није слегла, убица „с простора јужне Европе”, који „лоше говори немачки” је на слободи, а његов мотив да повуче ороз – никоме није јасан.
У огласу који је освануо у једним нашим дневним новинама наводи се да Покрајинска полиција – Дирекција Беч, у договору с Државним тужилаштвом, даје 20.000 евра за „информације које би довеле до утврђивања идентитета починиоца, као и осуђивања истог”. Иначе, полиција је вештачењем дела муниције утврдила да је Арнолд убијен пиштољем марке „застава” 9 мм.
Средином јуна прошле године МУП Србије и компанија НИС су понудили два милиона динара ономе ко да тачну информацију у вези с убиством Кристине Каплановић (19), раднице НИС-а која је смртно рањена на бензинској станици „Велики Мокри Луг” 25. маја прошле године.
Полиција је средином августа те године ухапсила М. С. због сумње да је убио деветнаестогодишњу Кристину. Остало је, међутим, непознато да ли је висина награде довела до проналажења осумњиченог, и колико.
Својевремено, у медијима се спекулисало о томе да ће полиција понудити и новчану награду у вези с убиством певачице Јелене Марјановић у Борчи, које више од годину не успева да реши.
Колико је тај метод у Србији успешан и да ли је нека таква награда исплаћена? Детектив и бивши обавештајац Божидар Спасић каже да у нашој пракси понуда новчане награде није дала разултата. По његовом оцени, „то је последња мера коју полиција примењује да би покушала некога да измами, али и знак да нема добрих доказа”. Сматра и да у нашим условима то може деловати и деструктивно.
" Новчане награде више су манифестација неке воље и жеље да се открије нешто – истиче Спасић. – Доводи се у опасност и онај ко открије информацију, као и читав посао. Мислим да они који би дали информацију немају поверење у оне који расписују награду. Полиција мора да каже које још користи и какву заштиту нуди ономе ко би нешто открио."
У МУП-у наводе да је помоћ грађана драгоцена у решавању кривичних дела. Говорећи својевремено о тој теми на РТС-у, Угљеша Стешевић из Управе криминалистичке полиције рекао је да се дешавало да добију информације, како из пријатељског, тако и родбинског окружења извршиоца. Новац као мотив неким грађанима уме додатно да „отвори очи и одреши језик”.
Криминолог Добривоје Радовановић каже да у пракси код полиције постоји следећа слика: ако тражи помоћ грађана, или чак и ако не тражи, онда постоји море позива – „ја сам то видео”, „ја то знам” или „чуо сам, начуо”.
" Већина тих позива су, нажалост, неквалитетни, лажни или потпуно непоуздани, али полиција то веома добро зна", указао је криминолог Добривоје Радовановић.
У Немачкој је, на пример, расписивање награда чешћа пракса него код нас. Тамо се на неким телевизијама једном недељно емитује и емисија у којој објављују имена криминалаца које траже по разним делима. Те награде су до 5.000 евра и врло су ефектне. Али се мора нагласити да су то осумњичени за лакша кривична дела и крађе. Такође, расписивање награда свакодневица је у Америци, где то често даје добре резултате.
Хроника расписивања новчаних награда за информације говори да су оне у Србији, као и у Црној Гори, остале неисплаћене. Такав је случај с некадашњим министром полиције Душаном Михајловићем, који је 2001. године понудио награду од 300.000 тадашњих немачких марака сваком ко пружи доказе о починиоцима или наручиоцима 22 нерешена убиства, међу којима су биле ликвидације Славка Ћурувије, Радована Стојичића Баyе и Момира Гавриловића Гавре.
Осим случаја Ћурувије, готово сва убиства из деведесетих су до данас остала загонетка.
Подсетимо и на то да је пре више од деценију Србија нудила по милион евра за помоћ у проналажењу некадашњег председника Републике Српске Радована Караyића и команданта ВРС-а генерала Ратка Младића. Ни то није помогло јер су се они и даље успешно крили, све док једног дана, ипак, нису откривени.
М. Бозокин
