Тако су лопови недавно из једног стана код Сајма присвојили око 100.000 евра, док је у из сефа у оближњем селу украдено више милиона динара.
Крадљивци и даље најчешће проваљују у преподневним часовима, док су људи на послу, обично радним данима од 8.30 до 11.30 сати, а „оперишу” у свим деловима града. Међутим, неретко то чине у старијим зградама на Лиманима, Грбавици и у центру, а омиљене су им куће према Футогу, док су и викендице на мети где год да су.
Такође, приметно је да су куће су на мети провалника махом с првим сумраком, а пословне просторије у току ноћи, често између два и четири сата, без обзира на то да ли у њима има некога.
Како смо писали, нема више сезона обијања, без обзира на то да ли су годишњи одмори у току.
Пратећи податке о провалама, уочљиво је да није рекост да изгредници долазе из других градова, Београда, Шапца, Руме, Суботице, али и из комшијских држава. Одмах после обављеног посла – а неретко они обијају три стана и више у дану – одлазе у своја боравишта.
Искусни полицијски оперативци наводе да најчешће у та дела улазе две или више особа, од којих једна чува стражу. Уобичајени систем рада је да звоне на вратима стана из којег се нико није јавио док су претходно позивали преко интерфона у улазу. Уколико им неко ипак отвори врата изабраног стана за који су мислили да је без укућана, представе се да су из неке организације или једноставно траже неког с другачијим презименом, надајући се да ће им станар поверовати и рећи да су погрешили, да би они уз извињење отишли.
Од пре неку годину појављивали су се случајеви у којима су извршиоци дела више женских особа. Оне су различите старосне доби, од тек пунолетних до оних која старијих од 40 година. Уредног и неупадљивог су изгледа, пристојно и лепо обучене, а при сусрету ни по чему нису сумњиве.
Провалницима погодују старија улазана врата у станове с улошцима браве који вире споља у ходнику, па их они француским кључем без много муке цимањем преломе и избаце из лежишта, а за то им треба два до три минута.
Провалници обично повратници
– Провалници су обично повратници. Често немају ни завршену основну школу, али су врло сналажљиви и речити кад треба да се ваде из „чупаве” ситуације. Граница њихове старости кад улазе у ту врту криминала помера се наниже. Провалама се баве у виду заната. Чим изађу из затвора, они опет иду у обијања. Новац најчешће троше на набавке за свакодневни живот, кафанска дружења и коцку, али карактеристично за професионалце је да нису наркомански зависници нити алкохоличари –додаје наш саговорник из МУП-а.
Осим лома цилиндра, практикује се и класична полуга завлачењем подесних алата на одговарајућем месту уз насилне потезе. У великој већини случајева из стана узимају само новац и злато и евентуалано неки мали предмет који им је запао за око, односно оно што се може ставити у yеп или ташницу. Ипак, дешава се понекад да као плен понесу пиштољ или лаптоп.
Већина покрадених држала новац сакривен у спаваћој соби, испод постељине или пешкира, под душеком или у ноћном сточићу у књизи, па не чуди то што крадљивци, чим уђу у стан или кућу, хрле у спаваћу собу.
Куће у неосветљеним деловима Новог Сада посебно су погодне за провалнике, тамо где има широких плацева и недовршених објеката, без густог комшилука. На пример, нађу се на мети оне према Ветернику, у делу Адамовићевог насеља или Телепа према Адицама.
Кад се ближи крај године, раније пада мрак, па би критично време за необезбеђене куће могло бити већ од 17.30 до 19.30 сати. Оне се не обијају на улазним вратима као станови, већ се обично проваљује подесним алатом системом полуге на бочном прозору или терасним вратима, где су изгредници склоњени од очију пролазника. У просторијама се задржавају највише три до пет минута.
Дешава да полиција ради увиђаје у луксузним кућама које имају аларме, али их власници нису активирали, уз образложење да су заборавили или да их је мрзело да то ураде.
Тешко је схватљиво, али било је случајева да укућани спавају ноћу на спрату, а крадљивац вршља у приземљу и узима оно што му треба. Ипак, провалници гледају да не сретну некога у својој работи, односно да избегну сваки контакт и с оштећенима, али и с комшијама и пролазницима. Ако наиђу на некога, они користе своје, обично завидне вештине у комуникацији и спретно излазе из ситуцаје уз оправдање које смишљају у тренутку, а које се обично своди на то да су се забунили или траже помоћ. Домишљати су и моментално изговарају резонску причу, добију на времену и утекну.
Исто тако, неретко се дешава да изгредници који се још нису определили за то да се дуже баве провалама, под дејством психоактивних суптанци ноћу изненада одлуче на извршење таквих дела у фирмама, узимају разне предмете, па и телевизоре из кафића, али их оперативци брзо открију. Они који се професионално баве обијањем не узимају све што стигну, нарочито не телефоне и технику која има своју идентификацију.
Последња велика серија обијања пословних просторија је била пре око годину и по, кад је Београђанин долазио готово свако вече аутобусом у Нови Сад и обио више од 30 локала на Булевару ослобођења и у центру, да би се првим јутарњим аутобусом враћао кући. На мети су му биле искључиво фирме, а из њих је узимао само новац, односно пазаре.
Наш извор, искусан опертитивац ангажован у истрагама те врсте криминала, редовно апелује на грађане да, према својим могућностима, додатно осигурају стан од провала. Како каже, корисно је уградити додатну браву, прекрити розетом цилиндар браве који вири на спољној страни врата, ставити резе, рајбере на прозоре и терасна врата кућа, користити видео-надзор, а људи који имају уграђен аларм, ваљало би да га активирају.
М. Вујачић
