Овај тридесетогодишњак је стари знанац полиције. Стојановић је имао озбиљан криминални досије и више пута је привођен, хапшен и осуђиван због различитих тешких кривичних дела.
Довођен је у везу с убиством адвоката Мише Огњановића. Према неким наводима, он се током истраге појавио као главни осумњичени за ликвидацију Огњановића и већ је једном био на мети атентатора али је преживео и побегао из Србије, највероватније у Шпанију.
У досијеу Стојановић стоји и да је хапшен у фебруару 2015, због сумње да је у пуцњави 21. јануара исте године ранио Зорана Љ. (54), припадника БИА. Код њега је тада нађен и пиштољ. Зоран је био случајна жртва обрачуна две групе, чији су припадници из кола у покрету пуцали једни на друге.
Прве анализе подметнутог експлозива указују да је у ликвидацији Страхиње Стојановића највероватније коришћен пластични П500, познатији као Ц-4. На то указују и остаци yипа, јер се последњих година у мафијашким разрачунавањима на улицама Београда користио овај експлозив или тротил.
- Да је постављен јачи експлозив, разарање самог возила би било далеко веће, а сапутници сигурно не би преживели - наводи извор из истраге. - У овом случају „паклена направа” је постављена директно испод седишта возача, а активирана је даљински.
На сличан начин „у ваздух” је дигнут и Синиша Милић Боске, главни оперативац клана Луке Бојовића и Филипа Кораћа. Он је убијен у јуну 2018. на семафору на Аутокоманди, у Београду. Тада је коришћен Ц-4, а активиран је позивом са мобилног телефона.
Бомба испод седишта возача и релативно контролисана експлозија, која не убија пролазнике већ само мету, постала је популаран вид ликвидације у мафијашким круговима. Извршиоци на тај начин избегавају да “прљају руке”, јер жртву ликвидирају с безбедне удаљености.
Већина подметања експлозија под аутомобиле у Србији, познато је, дело је минера који су свој „занат” изучили у ратовима у бившој Југославији. Сваки војник који је током обуке имао прилике да види комплетирање спорогорећег штапина, врло лако може да од тог упаљача и парчета експлозива сачини направу која може да убије, рани жртву или направи материјалну штету.
По ранијим информацијама из МУП-а, у Србији живи око 10.000 стручњака за експлозив, од којих су 2.000-3.000 бивши полицајци, или припадници војних и паравојних формација. То, наравно, није непознато овдашњим мафијашким круговима који све чешће траже бомбашке услуге.
За први успешан напад подметањем експлозива у аутомобил узима се убиство Раде Међеда, власника тада највећих коцкарница у Србији. Бомба у његовом yипу активирана је 1994. даљинским управљачем узетим с дечјег аутомобила-играчке док се Међед укључивао у промет у Улици кнеза Милоша у Београду. Починиоци никад нису откривени.
Међути, само минирање нечијих кола је високоризичан посао. У јесен 2002, док је постављао бомбу испод „аудија А6” у центру Београда, у ненаданој експлозији, погинуо је Иван Контић из Будве. На сличан начин, у главном граду, страдао је у октобру 2009. и Страхиња Рашета, подмећући експлозив под yип свог ортака...
Стручњаци сматрају да се под аутомобиле најчешће поставља пластични експлозив Ц4. Он је један од најјчих експлозивау свету. Само четири земље на планети производиле су пластични експлозив, али је Ц4, који се производио у војној фабрици у Беранима све до 1991. године и почетка грађанског рата, био међу најбољима. Мада се од тада не производи, има у војним магацинима и на црном тржишту.
Берански пластични експлозив је еластичан, лепљив, може се обавити око тела, ставити у ципелу, капу, торбу а да га нико не примети и не региструје. Има велику разорну моћ, предочавају стручњаци.
Ипак, овај облик сачекуше није тако често коришћен. Мада је услед ратова у бившој Југославији на располагању било тротила и витезита, али и пластичних експлозива попут семтекса (у жаргону „чех”), ПЕП-а 500, те неких старијих попут М5-А1, П-20, П-64 и НП-65. У криминалним круговима „пентрит” се користи за нападе на блиндиране аутомобиле, а само 250 грама је потребно да се такво возило разори.
- Постављање бомби испод аутомобила је начин обрачунавања црногорске и албанске мафије, па је извесно да кривце треба тражити прво у тим круговима. Босански и српски криминалци најчешће користе ватрено оружије за ликвидацију и то из аутомобила у покрету. Наравно, увек има изузетака - оцењују криминолози.
Последњих година релативно су се проредила убиства у организованом криминалу, па и она везана за аутомобиле. Разлога је више, а међу њима није занемарљив ни бољи рад полиције и правосудних органа. Међутим, то нипошто не значи да ће сачекуше потпуно нестати. Као што се организовани криминал у суштини не може потпуно искоренити, тако ће и обрачуни унутар разних кланова остати његов саставни део. У том контексту кориштење аутомобила и даље ће собом носити огроман ризик. На овај или онај начин, по овом или оном методу.
М. Бозокин
