Он је као један од проблема у правосуђу навео „старост” делилаца правде, с обзиром на то да је просечна старост судија 54 године. Истакао је да судству фале младе судије, а тренутно их у Србији има тек неколико млађих од 30 година. Проблем види у забрани запошљавања, која, иако се не односи на судије, односи се на судско особље и судске сараднике који су неопходни у раду суда.
– Судови у Београду и Новом Саду су одувек били у гужви с кривичним предметима у односу на унутрашњост Србије, али сад се постижу. Међутим, у парницама је „фрка” због неретких притужби грађана – оценио је незванично за наш лист искусни судија који је био на највишим функцијама.
По сазнањима „Дневника”, у Србији, али и посебно посматрајући јужну Бачку, по систематизацији нема мањака судија. У новосадском Вишем суду, одлуком Високог савета судства, предвиђено је 35 судија, а тренутно је ангажован само један делилац правде мање од тог броја, а избор нових судија није у току.
У Општинском суду у Новом Саду би систематизацијом требало да делује 108 судија, а ангажован је 101.
У Прекршајном суду у Новом Саду, од 30 предвиђених делилаца правде недостаје двоје, с тим што су три те функције недавно попуњене. Тако да се недостатак судија који годинама мучи домаће правосуђе – а по неким проценима с почетка ове године, недостајало их је око 400 у односу на предвиђен број – у Јужнобачком округу не осећа.
Делилаца правде највише недостаје у основним и вишим судовима.
Да би се проблем мањка судија превазишао, редовно се расписују огласи. На самом крају протекле године Високи савет судства је на својој веб-страници саопштио да је 26. новембра окончао поступак о избору судија и предлогу кандидата за судије који се први пут бирају. Оглас је био објављен 23. фебруара прошле године. За њих је Високи савет судства 13. и 14. јуна 2018. организовао полагање испита за проверу стручности и оспособљености за судије који се први пут бирају. Испити су, због великог броја кандидата, одржани у хали Београдског сајма. Првог дана испит је полагало 353 кандидата који су поднели пријаве за прекршајне судове, а наредног је на тесту било 719 кандидата који конкурисали за основне.
Током испита за тужилачке приправнике, који је одржан 29. маја прошле године, директор Правосудне академије Ненад Вујић је истакао да је реч о одлуци Министарства правде да распише конкурс за пријем приправника у судовима и тужилаштвима широм Србије.
– Приправнички стаж траје две године и за то време припремаће се и у пракси за полагање правосудног испита, похађање Правосудне академије и улазак у правосуђе Србије кроз прву судијску, односно тужилачку функцију – навео је тада Вујић. – Реч је о 58 судова – основних, виших и привредних, који укупно примају 121 приправника, и 16 тужилаштава – основних и виших, која их примају 39.
Указујући на проблем мањка судија, председник Високог савета судства Драгомир Милојевић је више пута истицао да се и даље трага за најбољим моделом избора судија.
– Магична формула за избор судија не постоји. Остаје да се види у којем правцу ће ићи измене Устава и да ли ће се избор судија и председника судова приближити европским стандардима – нагласио је Милојевић.
Кандидатима је било дозвољено да аплицирају за место судијског приправника у више судова па је тако за судијске приправнике конкурисало чак 500 кандидата. То је први пут да се у правосуђе Србије истовремено прима толики број кандидата, а уједно и први пут да се кроз јединствено тестирање кандидата примају приправници.
Број „недостајућих” делилаца правде, како се незванично сазнаје, утврђен је након појединачне анализе рада сваког суда и броја судија у њему. На основу достављених података, изборни чланови највишег судског тела су, на основу прилива предмета, утврдили којем суду недостају судије, и колико.
Разлог непопуњавања упражњених судијских места, предочавају у највишем судском телу, лежи у многобројним законским процедурама и правилницима који морају да се поштују приликом одабира кандидата за судије. Њихов избор представља дуг и комплексан поступак, који је регулисан Законом о судијама, Правилником о критеријумима и мерилима за оцену стручности, оспособљености и достојности кандидата за судију који се први пут бира. Осим тога, избор судија регулише и Правилник о критеријумима и мерилима за оцену стручности, оспособљености и достојности за избор судије на сталној судијској функцији у други или виши суд и о критеријумима за предлагање кандидата за председника суда.
Број судија у судовима се константно мења те сам поступак избора није могуће обавити једним оглашавањем. Стога Високи савет судства периодично оглашава избор за судије одређених судова и спроводи наведени поступак, истовремено спроводећи и остале активности које су у надлежности Савета, наводе у тој судској инстанци.
М. Вујачић
