Несрећни дечак се попео на вагон да би се фотографисао за друштвене мреже, али је, нажалост, ушао у зону опасности и док се усправљао, убила га је струја из контактне мреже. Претпоставља се му је намера била да фотографију с вагона окачи на друштвеној мрежи „Инстаграм”.
То није први случај у Србији да млади покушавају да направе селфи с врха воза, не размишљајући о томе да ће, уколико улете у поље високог напона, задобити тешке опекотине или смртно страдати. Протеклих неколико година прави је тренд фотографисање на колосецима и поред вагона, што, нажалост, може довести и до таквих случајева.
Тако је септембра 2018. године Ивона К. (14) из Лучана задобила опекотине на 30 одсто коже од струјног удара када је с другом била на железничкој станици у Пожеги, где се, у намери да се слика, мердевинама попела на вагон на електрифицираном колосеку. Тада се нашла у зони опасности, односно два метра испод електричног лука, па је од јачине струјног удара била одбачена на земљу.
Једног седамнаестогодишњака ударила је струја на нишкој железничкој станици када је дошао тамо да би се с другом фотографисао међу старим вагонима, не знајући, очигледно, за опасност од струјног удара. Он се, наводно, попео на вагон јер је желео да направи селфи када га је ухватио Волтин лук. Наиме, ударило га је 25.000 волти иако није пипнуо високонапонске водове па је пао с вагона на земљу. Струја га је опекла по рукама и грудима, али је био свестан. Његов друг, који је прошао неповређен, дотрчао је до железничара и обавестио их је, па су позвани Хитна помоћ и полиција.
И једног осамнаестогодишњака из Чачка је ударила струја исте јачине док је покушавао да направи селфи на цистерни.
И у Лесковцу је један шеснаестогодишњи тинејyер задобио је тешке телесне повреде од струјног удара на главној железничкој станици док је покушавао да направи селфи на једном од вагона.
То су само неки од случајева у којима су млади, због прављења селфија или снимака за друштвене мреже, ризикиковали животе. Појединци праве фотографије тамо где други не смеју и тада настају повреде или гину.
Деветнаестогодишња Ива М. погинула је априла прошле године када је, снимајући видео-клип, изгубила равнотежу и пала с крова једне петоспратнице у Нишу. Несрећна девојка је с двојицом младића дошла на кров зграде да би направила заједничке снимке. Међутим, док је корачала уназад и мобилним телефоном правила клипове, дошавши до ивице крова изненада је пала са зграде високе око 15 метара и погинула.
У октобру 2018. године пронађено је тело Милоша Р. (27), који је страдао приликом пада с литице у амбис дубок 200 метара на Тари. По информацијама које су тад пренели медији, пењући се уз Тару кривудавим путем од језера Перућац ка Митровцу, он је с још двојицом пријатеља застао на једној кривини да се фотографишу. У наредном тренутку нестао је у провалији.
По мишљењу психолога, млади имају потребу да се доказују и веома често нису свесни ризика у који се упуштају приликом прављења селфија и видео-клипова. Те ситуације се дешавају када се технологија да у руке детету, које се фотографише и снима на местима где други не смеју, а то су обично места која су врло опасна.
Таквим авантурама склонији су млади до 21 године јер немају осећај страха и нису свесни последица које могу проистећи из њихових поступака, појашњавају стручњаци. Један од фактора зашто су селфији постали толико популарни, по њиховим речима, јесте жеља да се повежемо с људима који нас окружују преко фотографија уз помоћ којих себе представљамо другима и свету.
Тренд сликања селфија заправо хара светом. Људи често не размишљају о сопственој безбедности у жељи да направе што луђу фотографију.
У анализи у којој се селфијима бавио Би-Би-Си, аутор примећује да би феномен селфија сигурно био занимљив творцу психоанализе Сигмунду Фројду, и да би он вероватно приметио да људи каче селфије не зато што су заљубљени у себе, већ зато што желе да сви остали буду заљубљени у њих. Би-Би-Си подсећа на то да је Фројд започео своја истраживања крајем 19. века, у доба далеко веће сексуалне репресије, као и да су се жене и мушкарци држали одвојено и да су учени да се стиде због изражавања своје сексуалности, или још горе, због уживања у њој.
Селфији показују људе који живе најбоље животе, и пажљиво се бирају и сређују, те да смо окружени сликама људи са савршеним животима и телима. Новије студије показују да се због њих осећамо све завидније, изолованије, несигурније и неадекватније.
Увести „зоне без селфија”
Истраживачи Америчке националне медицинске библиотеке препоручују да се на местима која могу бити опасна по живот уведу „зоне без селфија”. У таква места спадају планински врхови, високе зграде и језера јер је на таквим локацијама због селфија страдало највише људи, а као најчешћи узрок смрти наводи се утапање, саобраћајне несеће и пад с висине. Чести узроци смрти током прављења селфија су и удар струјом, пожар, ватрено оружје и напад животиње.
Истраживачи су испитали географске локације свих погибија које су се догодиле у покушају да се направи савршени селфи, и открили да се највећи број несрећа и смртних случајева због селфија догађа у Индији, за којом следе Русија, Сједињене Државе и Пакистан.
Фројдовим речима, туђи селфији нас чине неуротичним, констатује се у анализи, и подсећа на његове речи да је циљ психоанализе да замени неуротичну патњу нормалном људском несрећом.
Психолози су развили тест за мерење особина личности као што је нарцизам. Неки од резултата показују да су нарциси обично активнији на друштвеним мрежама. Такође, качење селфија повезује се с претераним самољубљем. Жене су обично мање склоне нарцизму од мушкараца, иако каче више селфија. С друге стране, амерички психолог Yин Твенге је показала да је нарцизам у све већем порасту јер је у протеклих неколико деценија достигао исту стопу као и гојазност.
Д. Николић
