Интересантно је то да су неки од њих животе изгубили управо у мају, а судећи по догађајима који су уследили након сваке од тих ликвидација, пети месец у години као да представља прекретницу у животу подземља. После готово сваке „мајске ликвидације” уследиле су освете и још проливања крви.
Најкрвавије мафијашке ликвидације биле су, по доступним подацима, у мају 1998. године. Наиме, пре три дана (5. маја) било је тачно 22 године откако је испред кафића „22” у Улици Омладинских бригада на Новом Београду убијен тадашњи директор ФК „Железник” Јусуф Јуса Булић, познати криминалац и некадашњи члан клана Љубе Земунца. Заједно с њим су убијени и Петар Вујичић, звани Пера Жути, и Ненад Рашчанин, звани Црни, телохранитељ Јусе Булића и водник прве класе Војне полиције ВЈ. У атентату су рањени и Лука Булић, Јусин старији брат, и Драгослав Перић. Од двојице атентатора један је у окршају био рањен, али никада нису откривени.
Јуса је био власник неколико коцкарница и у београдском подземљу је то убиство било окарактерисано као обрачун око посла с коцком, у којем је пре њега већ страдало неколико познатијих београдских криминалаца.
У обрачуну с мафијашима било је током петог месеца у години и недужно страдалих. Тако је 15. маја 1998.у Цетинској улици, код Прве економске школе у Београду, тешко рањен полицајац Милић Вукосављевић (1959), који је покушао да ухвати пљачкаша златаре „Станковић” у Македонској улици. Од последица рањавања Вукосављевић је преминуо у Ургентном центру.
У ноћи између 17. и 18. маја 1998. у Улици Игњата Јоба, на Медаковићу убијен је Зоран Ковачевић, звани Коча (1959), бивши боксер, коцкар и власник ланца коцкарница и спортских кладионица у Србији. Убиство су извршила двојица нападача, која нису откривена.
У београдском подземљу то убиство је било окарактерисано као наставак коцкарског обрачуна, а такође је било очигледно да је Ковачевић убијен пред почетак Светског првенства у фудбалу јер би на њему преко ланца својих коцкарница зарадио милионе.
Почетком маја 1995. у Улици Светозара Марковића пронађено је беживотно тело, које је претходно избачено из кола. Убијени је био Марко Борак, звани Мали Маре (1977), једва пунолетни криминалац с Дорћола. Убица никада није откривен.
Подсетимо и да је 22. маја 2015. године ликвидиран сувласник „Пинк таксија” Теодор Гаћеша. Он је у Београду, у Козарчевој улици, погођен с више хитаца из пиштоља.
Гаћеша је у мају 2000. године убио Љубомира Негра (43) у насељу Калуђерица, пуцајући му у главу, груди и стомак. После тог обрачуна, Гаћеша је сам обавестио и сачекао полицију на месту пуцњаве, а потом признао убиство, тврдећи да га је Негро малтретирао и уцењивао. По изласку на слободу, после шест година проведених у затвору, сувласник „Пинк таксија” наставио је да се бави превозничком делатношћу.
Једна од последњих мафијашких ликвидација у мају у Београду било је убиство Горга (Георга) Дармановића (58). Тај црногорски држављанин убијен је у близини Првог основног суда на Новом Београду 7. маја 2018. године.
Он је рањен у хаустору зграде, између дечјег игралишта и зграде суда, а нападачи су били на скутерима и након пуцњаве су побегли. У Дармановића су испаљена четири хица, погођен је у главу, а преминуо је неколико сати касније у земунској болници.
Дармановић је, иначе, побегао у Београд 2014. године да би избегао хапшење у Јужноафричкој Републици, након што је дубоко зашао у криминали свет у тој земљи, али се и скубио с режимом бившег председника те земље Џејкоба Зуме.
Убијени Дармановић, како се сазнаје, годинама је радио у Агенцији за државну безбедност у Јужноафричкој Републици као радник Јединице за специјалне операције. Био је упућен у сва дешавања у тој земљи, а неретко се хвалио и познавањем службених и тајних докумената, међу којима су и они који су се односили на прљаве послове врха власти ове земље.
У Новом Саду протеклих година у мају није било мафијашких ликвидација, али покушаја убиства јесте. Полиција, наиме, још трага за људима који су поставили бомбу под аутомобил контроверзног Новосађанина Далибора Богдановића Боће. Бомба је експлодирала 10. маја прошле године у касним вечерњим сатима испод белог „бе-ем-веа Х-5” и била је активирана на даљину, а након тога Богдановићу је ампутирана лева потколеница.
Е. С. Х.
