Једна од познатијих несрећа у којима је учинилац саобраћајне несреће побегао с лица места, а догодила се у Новом Саду, јесте случај 34-годишњег Горана Шарца, који је две године након саобраћајне несреће у којој је страдала Марија Милешић, ухапшен у Будимпешти.
Он се терети да је 1. децембра 2014. године на тадашњем Сомборском булевару, а сада Булевару патријарха Павла, на обележеном пешачком прелазу, усмртио девојку која је радила у оближњем кафићу и побегао с лица места. Полиција је ухапсила и три особе из Сремске Митровице због сумње да су помогле осумњиченом тако што су исекле yип који је возио и продале делове топионици.
У стану који је Горан Шарац користио у Будимпешти, полиција је пронашла знатну количину наркотика, као и фалсификована документа из Босне и Херцеговине и Словеније. Верује се да је Шарац с хрватским фалсификованим документима, неколико дана после несреће, успео да побегне у Аустрију. Тамо је, како се претпоставља, стигао преко Мађарске, заобилазећи Хрватску, где је за њим расписана црвена Интерполова потерница због крађа и разбојништва.
Напуштање лица места након саобраћајне несреће у којој је неко повређен није законом забрањено али је питање етике. Наиме, возач који учествује у саобраћајној незгоди у којој је неко повређен дужан је да остане на лицу места и да укаже помоћ ономе кога је повредио и сачека долазак полиције. Осим тога, бежање с места несреће је отежавајућа околност на суду. Без обзира на то да ли је саобраћајну несрећу изавао возач или не, уколико побегне с лица места, последице су далеко веће од оних да је остао на месту несреће.
Чланом 296 Кривичног законика је предвиђено да ће се возач моторног возила или другог превозног средства који остави без помоћи лице које је тим превозним средством повређено или чију је повреду тим средством проузроковао, казнити новчаном казном или затвором до три године. Ако је услед непружања помоћи наступила тешка телесна повреда повређеног лица, учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година, а ако је услед непружања помоћи наступила смрт повређеног лица, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.
Стручањаци сматрају да су казне за бежање с лица места прилично благе и да би требало у парламенту изгласати да је напуштање лица места кривично дело, осим у случају да сте некога одвезли у болницу.
Социолог Ратко Божовић сматра да је све чешће бежање с лица места код саобраћајки само одраз друштва у којем смо изгубили саосећање за друге.
„Готово је типично, када је неко повређен на улици, да га сви заобилазе да не би морали да сведоче или да помогну. А код вожње је правило да умакнемо оку јавности или оку суда и полиције“, каже је Божовић.
Како каже, то је малограђанска свест и показује шта се догодило с нашим моралним идентитетом.
„Изгубљен је однос према људскости, само што је то драстичан пример јер се ипак ради о убиству на друму. Човек може убити неког без намере, али ако побегне, то већ говори о нечему што је симптом кризе морала. Док не дође до структуралне промене у друштву и људи не буду присебни од потпуне распамећености у којој живимо, не верујем да ће се ствари тако лако поправљати“, вели Божовић.
По мишљењима психолога, овде се не ради о психопатолошким случајевима, већ о људима који се најчешће уплаше.
„Када дође до хормоналне реакције која узрокује да ви на субјективном плану доживљавате интензиван страх, опције су на вама, као и на животињама – да побегнете, борите се или се блокирате“, рекао је психолог Драган Жуљевић.
Додао је да страх траје 20 минута до пола сата.
„Пошто се овде ради о огромном страху, људи настоје да се склоне, а касније, када спознају сопствену одговорност и кад прође страх, когнитивни део ума превлада, људи схвате шта су урадили и јаве се полицији“, рекао је Жуљевић.
Подсетимо, у Италији је ухапшен наш држављанин за којим је полиција трагала пет година јер је под дејством алкохола прегазио жену у околини Лазаревца. Он је ухапшен у Падови, када га је зауставила полиција током редовне контроле.
По писању медија, ухапшени Србин је 8. августа 2013. године у Чибутковици налетео на две жене које су ходале дуж пута и том приликом усмртио једну од њих. Након што је осумњичен да је убио жену, њему се губи сваки траг, а српске власти су за њим 25. новембра 2016. године издале међународну потерницу због тог злочина.
Најпознатији пример у јавности је, свакако, бежање возача Марка Милићева након саобраћајне несреће на београдском Бранковом мосту у којој је смртно страдао Лука Јовановић (21). Подсећања ради, Милићев је након саобраћајне несреће побегао у Турску, па у Кину, где се скривао све док није ухапшен по Интерполовој потерници.
Ситуација попут таквих у рубрикама црне хронике има готово свакодневно. И, нажалост, готово нема средине у којој се то није догодило.
Д. Николић
