Истом одлуком наложио је да се Симеуновићу понови суђење пред Вишим судом у Београду за кривично дело убиство.
Далибор Матеовић је убијен 6. фебруара 2004. године у кафићу у Сремској улици у Београду, а верује се да је права мета био његов брат, који је, према писању медија, сутрадан требало да сведочи на суђењу за оптуженима за убиство Ражнатовића 2000 године.
Звонко Матеовић је на дан убиства Аркана 15. јануара 2000. године био једини његов телохранитељ који је пуцао и ранио у ногу Добросава Гаврића који је тада ипак успео га побегне, мада је неколико дана касније ухапшен.
Гаврић је од 2006. године опет у бекству, али је осуђен на 35 година затвора због убиства Ражнатовића, и чека се одлука Јужноафричког министра правде о његовом изручењу Србији.
Симеуновић је оптужен да је 6. фебруара 2004. године, у башти кафе-клуба у Сремској улици убио Далибора Матеовића и тешко ранио Славишу Томића, а онда се дао у бекство притом пуцајући на полицјаце, који су му узвратили ватру.
Према укинутој пресуди, Симеуновић је у кафићу пришао столу за којим је седео Далибор Матеовић са Томићем, као и са В.П, С.В, С.Ш, З.С. и Р.К. и са растојања од неколико метара из пиштоља испалио више пројектила у Матеовића, који је преминуо на лицу места.
Истом приликом, једним од пројектила, погодио и Томића наневши му тешку телесну повреду, након чега је трчећи побегао.
У улици Царице Милице скренуо је десно у правцу ТАНЈУГ-а, када су га из возила уочили униформисани полицајци, који су његово опис добили преко радио везе.
Једна од полицајаца Д.С. изашао је из возила и кренуо према Симеуновићу са намером да га заустави и утврди његов идентитет, у ком моменту се он окренуо и почео да бежи у правцу ТАНЈУГ-а.
Д.С. покушао да га стигне трчећи за њим уз гласне повике: „Стој полиција“, али је Симеуновић у њега испалио неколико пројектила услед чега се Д.С. бацио на коловоз између паркираних возила.
Други полицајац З.С, је у међувремену окренуо службени ауто и пристигао на лице места, па је видевши како Д.С. пада иза паркираног аутомобила из свог службеног пиштоља испалио неколико пројектила у правцу Симеуновића, који је посрнуо и пао на коловоз испуштајући пиштољ.
Међутим одмах се подигао, узео пиштољ и испалио више хитаца у правцу З.С, а затим побегао у правцу улице Маршала Бирјузова, док је З.С. изашао из службеног возила и трчећи кренуо за њим, наводи се у укинутој пресуди.
Даље се додаје, да је у близини Основне школе "Краљ Петар“ Симеуновић приметио да З.С. трчи за њим па је поново пуцао на њега где му је у непосредној близини испао црвени качкет, где је и пронађен.
Након тога се трчећи удаљио у правцу Улице Поп Лукина, наводи се у укинутој пресуди.
У образложењу Апелационог суда наводи се да је ова пресуда морала да буде укинута јер садржи битне повреде одредаба кривичног поступка, јер је неразумљива и противречна разлозима датим у обаразложењу, као и јер нема разлога о одлучним чињеницама, а они који су дати су нејасни и неразумљиви и у знатној мери противречни.
"Поједине одлучне чињенице од значаја за правилно и законито пресуђење су остале неутврђене и недовољно разјашњене, тако да се пресуда заснива на погрешно и непотпуно утврђеном чињеницном стању...", наводи Апелациони суд.
Симеуновић је ухапшен 2012. због разбојништва на Булевару Михаила Пупина, 16. новембра 2010. године током којег је однето 11 милиона динара, власништво мењацнице „Париз".
Док је био у притвору расветљено је убиство Далибора Матеовића. Он је 14. јула 2017. године био покушао да побегне од затворске страже приликом привођења у Виши суд на суђење за убиство Далибора Матеовића.
Наиме, тада је приликом изласка из марице одгурнуо једног припадника службе за обезбеђење и дао се у бекство. Међутим, брзом интервенцијом четири комадира, Симеуновић је савладан је одведен у суд.
