Подсетимо, окривљени је првостепеном пресудом 2013. године осуђен на три године затвора. Истом пресудом, том стручњаку је забрањено да се годину бави лекарским позивом.
Иначе, окривљени др Жељко Којадиновић је на почетку поновног главног претреса у новембру претпрошле године рекао да је у двадестогодишњој каријери оперисао неколико хиљада пацијаната и спасао на стотине живота и да се бавио лечењем бола након операције, који се може очекивати код сваког четвртог пацијента након хируршког захвата и операција на мозгу, те да је писао уyбенике на те теме. Додао је да у Клиничком центру, где је радио, није имао задовољавајуће услове за рад и да се на том месту, односно у државној установи, у односу на западне стандарде, неупоредиво штеди на материјалима које је именовао.
Иако се оптужницом теретио за 16 случајева примања мита од пацијената, кривично веће, којем је тада председавала судија Злата Родић Кнежевић, сматрало је да се окривљеном може приписати једно продужено дело примања мита.
При образлагању пресуде 2013. године казано је да је на основу исказа сведока, и делимично из изјаве оптуженог, доказано да је примао новац, али не као мито, већ на име „терапије бола” у приватној болници „Свети Лука“ у Петроварадину. Део пацијената је оперисан на Клиници за неурохирургију, а већина њих су новац дали на име заштитног гела за спречавање стварања прираслица на живцу, али им то није стављено, речено је при изрицању првостепене пресуде.
Првостепена пресуда Вишег суда је укинута, због, како је наведено, битних повреда одредаба кривичног поступка. Заменик вишег јавног тужиоца Милорад Трошић тражио је да се окривљени (чији су телефонски разговори прислушкивани), казни по закону. Његовој завршној речи придружио се пуномоћник једног брачног пара из Кикинде, адвокат Војо Латиновић. Супружници су навели да су предали 550 евра поводом операције, 30 више него што им је речено да је трошак. Они, иначе, сматрају да је захват над женом успешно обављен.
Бранилац окривљеног, адвокат Оливера Будаков предложила је суду да окривљеног ослободи оптужбе јер сматра да није доказано да је извршио кривична дела која му се оптужницом стављају на терет.
– Измењеном оптужницом се окривљеном ставља на терет извршење девет кривичних дела примања мита и седам кривичних дела злоупотребе службеног положаја, од чега три у покушају – навела је она у завршној речи. – Пре свега, за обе правне квалификације је потребно да извршилац дела има својство службеног лица, што с окривљеним није случај јер лекари у Србији нису службена лица. С обзиром на то да лекари нису службена лица, то се ни радње које предузимају пружајући здравствене услуге никако не могу сматрати службеним радњама. Ипак, код описа кривичних дела примања мита окривљеном се ставља на терет да је „захтевао и примио поклон да у оквиру свог службеног овлашћења изврши службену радњу коју би морао извршити”. Мишљења сам да из оптужнице није јасно коју од наведених радњи Тужилаштво третира као службену радњу.
Оливера Будаков је навела да примена најсавременијих медицинских мера у лечењу бола, који може заостати и после операције дискус херније, у Клиничком центру Војводине није могуће реализовати због недостатка одговарајуће опреме и кадрова. Такође, у болници „Св. Лука”, на пример, где је такође радио окривљени, то је било могуће применити.
У завршној речи она је казала да је окривљени неким својим пацијентима предлагао атернативне методе лечења, такозване ванстандардне процедуре, образлажући поједностављено и прилагођено образовном нивоу пацијента, потребу за лечењем и после операције јер је у неким случајевима професионална прогноза исхода операције наметала основану претпоставку да она неће решити све изворе бола, те да ће бити потребна примена неке од интервентних процедура терапије бола у постоперативном току. За то је тражио новац па се не ради ни о каквом поклону већ о цени лечења, наведено је у завршној речи одбране.
М. Вујачић
