Подсећајући да је актуелним КЗ за кривично дело силовање запрећена максимална казна до12 година затвора, у Министарству указују да је анализом казнене политике утврђено је да су судови до 2018. године у више од 50 одсто случајева изрицали казне испод пет година затвора.
“Због тога ће се повећати законски максимум на 15 година затвора", кажу за Тањуг у Министарству правде и напомињу да радна група треба до краја месеца да изађе са комплетним Нацртом измена и допуна КЗ.
Приликом изрицања казне за силовање, судови неће моћи да примене институт ублажавања казне. Ова немогућост је прописана и сада, тако да она остаје на снази.
Када су у питању повратници у извршењу овог кривичног дела, за њих ће изменама и допунама КЗ бити прописана оштрија казнена политика, као и за насилнике и дилере.
"Ако једно лице поново изврши кривично дело за које је раније осуђено, постојаће могућност изрицања строже казне, тако да она не може бити изречена испод 50 одсто од прописаног законског максимума", објаснила је за Тањуг у ранијој изјави Министарка правде Нела Кубуровић.
То, на пример, знаци да ако је неко извршио кривично дело за које је запрећена казна затвора од две до 12 година, а да је то кривично дело извршио као повратник, неће моћи да му буде изрекнута казна мања од шест година затвора.
У Министарству правде указују да ће се ова казнена политика односити на повратнике који су извршили кривична дела са умишљајем, тако да ће обухватити и повратнике силоватеље.
Такође ће бити примењена и на повратнике у извршењу кривичних дела неовлашћене производње и стављање у промет опојних дрога и убистава.
Изменама КЗ планира се и увођење нове кривичне казне доживотног затвора.
Доживотни затвор биће нова казна, која ће моћи да се изрекне за она дела за која је до сада изрицана казна од 30 до 40 година затвора, као што је тешко убиство.
Иницијативом Фондације Тијана Јурић, тражено је да се управо ова казна доживотног затвора примени на убице и силоватеље деце.
