Ове године, до 28. априла нестало је 59 особа, од којих до сад није пронађено шесторо, саопштила је Полицијска управа у Новом Саду за „Дневник”.
Пријаве о несталим особама које подносе родитељи, старатељи, супружници или родбина особа која нестану примају се у новосадској Полицијској управи, у просеку посматрајући, готово сваки дан. Ипак, бар четири петине лица за којима се трага сама се појаве, односно врате. Случај се никад не затвара ако нестала особа није пронађена, а веома је мало нерасветљених догађаја.
У сећању оперативаца су многи случајеви, а сваки је посебан на свој начин. На пример, мајка је пријавила нестанак сина старог више од 30 година након што се он три дана није појавио у кући.
“Пронађен је на граници с Италијом“, присећа се један инспектор за потражну делатност. “Једноставно није желео да јој се јави. Односи су им такви. Такође, једна мајка је пријавила нестанак сина, а утврђено је да је он ухапшен у Аустрији због одређеног кривичног дела. Није реткост да се за лица за која има индиција да су у иностранству подаци траже преко Интерпола.
Начин рада у таквим ситуацијма је уобичајен. У почетку. оперативци одмах расписују објаву за несталим лицима, у коју уносе комплетене генералије, уз карактерстике као што су висина, развијеност тела, облик лица, боја косе и очију, говор, особене ознаке (ожиљци, тетоваже, младежи) и било шта што може указати на карактеристична обележја. У пријави се наводе и разлози због којих је лице могло отићи од куће или нестати. Преко система везе аутоматски се обавешатавају колеге на терену о томе ко је нестао уз опис особних карактеристика.
Углавном, у готово 90 процената, ради се о малолетницима, који неретко нестају услед поремећених односа у породици. Већином се у таквим случајевима испостави да су нестали у критичном периоду заправо били код друга, другарице, девојке или момка. Једна седамнестогодишњакиња из сасвим нормалне породице, мало-мало па оде. Родитељи јој не прихватају момка. Дешава се понекад да се открије и насиље над децом при томе, али не у великом броју. Најчешће нестају девојчице или малолетнице које избегавају школу и то кад родитељи бране неки везу.
Понекад нестају старија, сенилна лица, која, кад изађу из стана, забораве адресу на коју треба да се врате или се ради о самоубиствима због немаштине или болести. Особе која се одлуче да себи прекрате живот углавном оставе опроштајна писма у којима се извињавају за свој поступак и образлажу га.
Неретко стижу и пријаве за нестанак штићеника Дечјег села у Сремској Каменици кад се не врате из провода у прописано и очекивано време. Полиција у таквим ситуацијама не нагађа већ активно и озбиљно проверава случајеве. Али, такве особе веома брзо и проналази.
Често, након два или три дана, родитељи и старатељи јављају да се обустви потрага јер су се малолетници вратили кући. Кад се они појаве или их припадници МУП-а пронађу, обавезно у разговор укључују, уз родитеље, стручњаке из Центра за социјални рад, као и колеге које сузбијају малолетничку делинквенцију.
Нестају и лица због финансијских проблема. Дешава се да оставе опроштајна писма, а потом изврше самоубиство, неретко скоком у Дунав, па их касније и пронађу у тој реци. Без обизира на то да ли је остављен наговештај на тај чин, полиција проверава све околности догађаја. Како сазнајемо од оперативаца, породица готово увек има неке сумње у аутеничност поруке или сматра да је покојник натеран да тако нешто напише. Било је неколико таквих случајева и ове године, али је увек у тим приликама утврђено да се заиста ради о суициду јер, на крају се у Институту за судску медицину обави обдукција која потврђује узрок смрти па се и на тај начин отклања сумња.
У неколико случајева годишње у Јужнобачком округу епилог трагања је проналазак леша, али то се дешава ретко, а годинама ниједан смртни исход нема везе с кривичним делом или насиљем, односно истрага је утврдила да се ради о самоубиствима. Суицид се у великој већини повезује с финансијским проблемима или психичким поремећајима, кажу у полицији.
М. Вујачић
