Монструозни злочин над петнаестогодишњом девојчицом, који је запрепастио целу Србију, раскринкан је 7. августа 2014. године, након безмало две седмице интензивне потраге. Починилац је био тридесетчетворогодишњи месар из Сурчина Драган Ђурић, који је због отмице и убиства Тијане у ноћи између 25. и 26. јула 2014. осуђен на 40 година затвора. Тијанин отац Игор Јурић основао је недуго потом фондацију названу именом своје ћерке, посветивши се борби против педофила и убица деце, како се овакво злодело не би поновило.
Подсећајући на ову трагедију, медији су навели да је Тијана Јурић 25. јула 2014. возом пошла у Бајмок, у посету баби и деди с мајчине стране. Тог дана, она је отишла на турнир у малом фудбалу у Рати, а затим је вече провела са пријатељима, да би око поноћи кренула кући, у друштву једне девојчице и дечака. Насред пута, одлучила је да сама крене назад ка Рати, како би једном другу вратила дуксерицу коју је позајмила од њега исте вечери. Како се дуго није појавила, друг јој је кренуо у сусрет, знајући којим ће путем она доћи. Тијане, међутим, није било, а на земљаном путу надомак терена где је требало да се нађу налазила се њена бела патика као и вештачки нокат. Исте вечери, становници Бајмока су почели да је траже, у потрагу се укључила и жандармерија, а јавност је са пажњом и зебњом пратила трагање из дана у дан.
Нажалост, 7. августа је обелодањено да је Тијанино тело пронађено на сметлишту у Чонопљи, у близини Сомбора, 23 километра од места на којем је отета у Бајмоку. Ђурић је ухапшен у месари у Сурчину. Утврђено је да је Ђурић у ноћи злочина најпре колима ударио Тијану, а затим је ударао, скинуо одећу с ње и одвезао је на место где ју је усмртио и на којем је касније пронађено њено тело.
После злочина, Ђурић је наставио са животом као да се ништа не догађа, а исто се понаша и у затвору, издржавајући казну од 40 година робије на коју је осуђен. Једина која га је посећивала била је његова мајка.
Знао је Драган после убиства како да се отараси леша, да дође кући, да 12 дана живи свој живот. Полиција га је ухапсила у на послу. Секао је месо. Испричао је све о злочину, али не и зашто га је починио.
Тринаестог дана од нестанка, а првог од открића убиства (8. август), објављено је још детаља о случају. Наиме, Ђурић је, у једној од најобимнијих потрага у историји српске полиције, откривен системом елиминације. Мештани Бајмока су отежали истрагу, тако што су потенцијалне доказе газили и премештали приликом тражења Тијане, али је, на основу базних станица мобилне телефоније, утврђено да је Драган критичне ноћи био на месту отмице. Посматран је од уторка, 5. августа, али се понашао сасвим обично, док је веза између њих двоје била непостојећа. Приведен је у намери да открије где држи девојку, али је након полиграфског теста признао да ју је убио.
Монструм из Сурчина је 15. априла у Вишем суду у Суботици осуђен на тада максималних 40 година затвора. У пресуди, коју је прочитала судија Гордана Којић, наведено је да је Ђурић крив за дела која стоје у оптужници и изречене су му казне за појединачна дела за која се терети – за силовање у покушају 12, а за тешко убиство 40 година затвора.
Тачно четири месеца касније, Ђурић је правоснажно осуђен на 40 година затвора. Преиспитујући одлуку о казни, Апелациони суд је нашао да је првостепени суд правилно окривљеном изрекао казну затвора у трајању од 40 година, сматрајући да је таква казна нужна мера за остваривање сврхе кажњавања и постизања како опште, тако и специјалне превенције. Околности и начин извршења кривичних дела указују на такав бестијални злочин да је неопходно изрећи најстрожију казну које наше кривично законодавство предвиђа за тешко убиство. Суд је у пресуди нагласио бруталност и агресивност окривљеног, као индикатор степена безобзирности окривљеног спрам малолетног узраста и беспомоћности оштећене.
Основач Фондације Игор Јурић се борио и да Србија уведе Амбер алерт, систем по коме се у потрагу за дететом креће одмах и у који се укључује велики број људи и институција, што омогућава бољу потрагу за несталим дететом. У томе је и успео, а Амбер алерт ће заживети у Србији од 1. новембра ове године.
- Систем фунцкионише на начин да када нестане дете и када се пријави полицији, она ради процену и гледају се критеријуми који морају бити испуњени да би се он покренуо. Када се покрене, прекидају се сви телевизијски програми на свим телевизијама у Србији, објављују се фотографије и други подаци детета, где је нестало, шта је имало на себи, неку карактеристику и осумњичену особу, ако је отмица у питању. Исто ће прекидати програме и радио станице, са тим што ће они морати да опишу дете и све информације, такође ће и портали морати објавити све информације. Мобилни оператери ће слати ММС и СМС са свим овим информацијма. На ауто-путевима ће бити објављено да је нестало дете уместо знака: држите растојање - појаснио је Јурић.
Систем обавештавања јавности у специфичним случајевима нестале деце, који је настао 1996. године и данас функционише у 22 земље у Европи, САД и другим државама света.
Тијанин отац Игор Јурић је 2015. године основа Фондацију „Тијана Јурић” која је протеклих много урадила да се повећа безбедност деце. Октобра 2021. године Фондација је променила име у Центар за несталу и злостављену децу и делује на регионалном новоу.
Захваљујући управо иницијативи Фондације „Тијана Јурић”, коју је подржало око 160.000 грађана. Скупштина Србије је 21. маја 2019. усвојила измене Кривичног законика којим је уведена казна доживотног затвора. Она је предвиђена за тешко убиство, силовање, обљубу над малолетном особом, трудницом или немоћним лицем.
Иако је предвиђено да осуђеник на доживотни затвор може условно да се отпусти након издржаних 27 година затвора, у складу с иницијативом Фондације „Тијана Јурић” предвиђено је, међутим, да суд не може отпустити осуђеног за кривична дела одређена том иницијативом - за оне који су осуђени због убиства деце, трудница и немоћних лица.
М. Бозокин
